Ministar Đorđević spona državnih institucija i ekstremnih desničara

Iako sada već bivši savetnik ministra, Dujović je predsednik Pokreta veterana, a u Ministarstvu je imao zaduženja u boračkom sektoru.

U bliskoj vezi s njim je Marina Furtula, koja je potpredsednica tog pokreta, a već neko vreme direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu.

Na tom mestu je do 2017, baš kad se formira nova vlada i kad Vulin i Đorđević razmenjuju mesta, bila Vera Božić Trefalt, koja je na čelo Uprave došla posle višegodišnjeg iskustva na poslovima pripreme i izrade zakona i propisa u oblasti bezbednosti na radu i na pozicijama pomoćnice ministra u Sektoru za rad i načelnice Odeljenja inspekcije rada.

Gde je Marina Furtula radila pre nego što je postavljena za v. d. direktorku Uprave, nije poznato, jer na sajtu Ministarstva nema nijedne biografije rukovodećih službenika, ali neodoljivo liči na partijsko zapošljavanje onih koje sociolozi iz BIRODI-ja nazivaju partijašima, nestručnim kadrovima koji pokušavaju da kontrolišu državnu administraciju i izražavaju divljenje prema pretpostavljenima.

Možda je ipak najspornija Dujovićeva funkcija potpredsednika Srpske desnice, čiji je predsednik Miša Vacića, nekadašnji portparol Pokreta 1389, osuđivan zbog posedovanja oružja, kao i diskriminacije LGBT osoba, na čiji pomen mora da popije šećer i vodu, koji je pozivao na nasilje ako se održi Parada ponosa, i koji javno podržava stavove Gorana Davidovića Firera i Vojislava Šešelja.

I pored toga, Vacić svojevremeno dobija mesto savetnika direktora u Vladinoj Kancelariji za KiM, sa kojeg je sklonjen zbog pritiska javnosti, ali veza ulradesničarskih struktura sa institucijama ne samo da opstaje, već se učvršćuje, katkad zamaskirana manje poznatim likovima, poput Dujovića, katkad veoma očigledna, recimo kroz lično prisustvo ministra Đorđevića promociji filma Miše Vacića, vizionarskog i ljupkog naziva „Miša“.

Više i ne postavljamo pitanje ko nam to vodi Ministarstvo za rad i socijalna pitanja.

Porazno je, žalosno i razočaravajuće je što se ljudi takvog profila nalaze u lancu donosilaca odluka o najvažnijim zakonima. Zakoni o rodnoj ravnopravnosti i registraciji istopolnog partnerstva, koji su se odavno trebali naći pred Skupštinom, još uvek su na vetrometini desničarskih struja.

Iz Đorđevićeve fioke su izašli i Zakon o socijalnoj zaštiti, kao i Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom, sa odredbama koje diskriminišu, ponižavaju i ugrožavaju neka od osnovnih ljudskih prava, a pogađaju pritom najugroženije grupe.

Čak i da mu je jedina mrlja recitovanje mizoginih Dučićevih stihova povodom 8. marta, što je nekom sledećom prilikom pokušao da ispravi citiranjem Margaret Tačer, čelične igračice po muškim pravilima, bilo bi sasvim jasno da Đorđević nema blage veze o oblasti kojom želi da upravlja. Đorđević je bio i predsednik Političkog saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije i nacionalni direktor za naoružanje, što se baš slaže jedno s drugim.

U njegovoj biografiji, jedinoj koja postoji na sajtu Ministarstva, kao da ostale službenike treba sakriti, stoji da je u fazi završetka doktorskih studija iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju. Ministar će se tako brzo uspeti u red ostalih ministara doktora nauka.

Možda bi njegova istinska posvećenost doktoratu mogla da objasni propuste u vezi sa pojedinim konkursima, nejasnim javnim nabavkama, sumnjivim ugovorima. Đorđević je na tapetu još od uspostavljanja SOS telefona za žrtve nasilja, gde je imao tri propala konkursa jer su bila nezakonita, da bi na kraju taj telefon proradio, ali uz drastično kršenje Istanbulske konvencije, čija je Srbija potpisnica.

Možda ženska udruženja nisu očekivala da jedan desničar razume sadržaj Istanbulske konvencije, ali je bilo legitimno očekivati da će državni funkcioner poslušati struku.

U Ministarstvu za rad su sporni i ugovori o delu u okviru projekta za upravljanje migrantskom krizom, takozvani MADAD, koji finansira Evropska unija milionskim iznosima. Po tim ugovorima radi više od 50 službenika koji nemaju veze sa migrantima, već su raspoređeni po drugim sektorima, poput invalidskog ili pi-ar službi.

Baš kad je naš list pisao o tome, savetnik ministra zadužen za migracije Milenko Nikić biva uhapšen zbog iznude novca. Za razliku od Nikića, koji je tada i napustio Ministarstvo, Nenad Nerić, osuđenik na uslovnu kaznu zbog zloupotrebe službenog položaja u podstrekivanju, i dalje je državni sekretar u Ministarstvu.

Ministarstvo je, nadalje, angažovalo firmu za upravljanje ljudskim resursima i platilo skoro četiri i po miliona dinara za posao koji su mogle da obave Vladine službe za upravljanje kadrovima. Danas je pisao i o mobingu zaposlenih o kome su nam govorili sami službenici, koji su tvrdili da Ministarstvo za rad najviše krši Zakon o radu.

Za Đorđevićevo ministarstvo se vezuje i skandal sa sanitetima koji su najpre donirani bolnicama, a potom oduzeti. Dok te bolnice sada nemaju čime da prevoze pacijente, saniteti uredno stoje na parkingu kod SIV-a već nekoliko meseci.

U isto vreme, Ministarstvo je otvorilo tender za nove sanitete, koji su stigli i poklonjeni centrima za socijalni rad u drugim gradovima. Naš list je takođe pisao o javnoj nabavci Ministarstva kojom je na tri godine trebalo da bude iznajmljeno oko sto automobila po većoj ceni nego da su kupljeni novi. Od te nabavke se odustalo nakon pisanja Danasa.

A to je sve vrh ledenog brega tek jedne institucije, koja bi nam ponekad, makar nesuvislo, odgovorila na pitanja koja smo slali, ali u poslednje vreme nikako. Nezvanično znamo da sa čelnih pozicija Ministarstva postoji naređenje da se Danasu više ne šalju nikakvi odgovori. Ali zato ministar Đorđević rado gostuje na Pinku.

Tako se nedavno u emisiji „Magazin in“ raspričao o ljubavnim podvizima i šta je sve činio zbog ljubavi, ali i definisao standarde idealne žene. Prema Đorđeviću, kako je rekao u toj emisiji, idealna žena treba da bude „zgodna, zabavna i pametna“.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.