Ministarstvo pravde prebrojava predstavnike civilnog sektora

Nakon održavanja okruglog stola o nacrtu zakona koji su brojne stručne organizacije u više navrta kritikovale i ocenjivale, Ministarstvo pravde objavilo je na svojoj zvaničnoj internet stranici saopštenje pod naslovom „Slab odziv nevladinih organizacija pozivu za učestvovanje na okruglom stolu o novom Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije“. Tu se navodi da je Ministarstvo pozvalo 29 organizacija nevladinog sektora da učestvuju, a da se tek njih 7 odazvalo, a postoje i spiskovi – onih koji su došli i onih koji su pozvani ali se nisu pojavili.

Ipak, iz pojedinih organizacija za Danas su objasnili da su neki od njih poziv dobili kasno – odnosno par dana pred održavanje skupa, te nisu mogli da se pripreme, drugi su išli na rasprave koje su im bile prioritetnije – kao što je ona o pravosuđu, kojoj je čak prisustvovala i ministarka pravde Nela Kuburović.

Sa druge strane, predstavnici nevladinih organizacija ističu da bi mnogo važnije bilo da se ministarstvo bavi time šta su konkretne mere i odredbe ovog zakona, umesto što „prebraja“ i „popisuje“ odziv civilnog društva.

Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, jedan je od retkih predstavnika civilnog sektora koji je bio na ovom događaju i ukazuje da je ministarstvo odgovorno za takvu vrstu „loše“ komunikacije.

– Ja ne mislim da je najbitnije pitanje to ko nije došao, već da Ministarstvo, ako već otvara javnu raspravu, kada im organizacije upute konkretne predloge za izmenu nekog zakona, onda treba da im dostavi obrazloženi odgovor o tome zašto predlozi nisu prihvaćeni, objasnio je Nenadić.

Još oštriji u oceni ponašanja ministarstva je Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja, koji navodi da je besmisleno učestvovati kada prethodno ministarstvo nije omogućilo osnovne uslove za dijalog.

– Nema smisla pričati o Zakonu dok Ministarstvo pravde i ostali organi ne prestanu sa mehanizmima urušavanja borbe protiv korupcije. Tek onda može da ima legitimitet da govori o ovome i poziva na dijalog, izričit je Gavrilović.

Poteze ministarstva oštro kritikuje Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa, ističući da Ministarstvo ne razume pojam javne rasprave.

– Javna rasprava nije nametnuto kratko vreme u kome obavezno, kao vojska, svi treba da reaguju. Javna rasprava je otvorenost za komentare i sugestije. Uverenje i poverenje da će ovi stavovi biti uvaženi već dugo ne postoji. Jedan od razloga je i pravljenje i pozivanje GONGO-va na ovakve događaje kako bi „u ime civilnog društva“ rekli ono što Ministarstvo želi. Mario Spasić i Udruženje tužilaca i sudija su eklatantan primer a vidimo da su bili prisutni na ovom skupu. Prozivanje organizacija koje nisu došle samo je još jedan primer pokušaja delegitimizacije civilnog društva od strane vlasti, naglasila je Stojanović.

Ni ministarka nije bila prisutna

Katarina Golubović direktorka Jukoma, objašnjava da konkretnom događaju nisu prisustvovali, jer je istog dana Vrhovni kasacioni sud organizovao događaj o rezultatima reforme pravosuđa. „Za nas je to bio događaj većeg značaja, a i za samo ministarstvo pravde, što potvrđuje i prisustvo ministarske pravde tom događaju, istakla je Golubović. Milan Antonijević, direktor Fonda za otvoreno društvo kaže da se radilo o kasnom pozivu i da je preterana reakcija ministarstva da saopštenjem kritikuje nevladine organizacije. „Oni prvi moraju da urede komunikaciju, pogotovo kada su njihove službe prilično neažurne, trebalo bi prvo da se obrate organizacijama i pitaju ih šta nije u redu pa tek onda nastupaju u javnosti sa ovakvim saopštenjima, naveo je Antonijević.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.