Deset dana nakon kratkotrajne obustave rada advokata, bitka za povlačenje mišljenja Vrhovnog kasacionog suda koje se odnosi na bankarske sporove kao da se stišala. Razlog za ovo je tehničke prirode – beogradski advokati birali su novo rukovodstvo. Sada kada je ovaj posao obavljen izborom Momčila Bulatovića za predsednika Advokatske komore Beograda, očekuje se nastavak borbe.
Kako će ta borba izgledati i dokle će se daleko ići trebalo bi da bude poznato nakon 6. novembra za kada je zakazana konferencija advokata, najširi oblik neposrednog izjašnjavanja. Odmah nakon konferencije, održaće se i vanredna sednica skupštine Advokatske komore Srbije koja će odluke formalizovati.
Novoizabrani predsednik AKB-a Momčilo Bulatović u razgovoru za Danas pojašnjava svoje viđenje problema, ističući da će konačnu odluku doneti većina. On napominje da se očekuje da na konferenciji prisustvuje bar pet hiljada advokata.
– Na konferenciji će se čuti predlozi, a skupština Advokatske komore Srbije će doneti odluku o tome da li će se ići u protest, kakav protest, šta će se raditi, koji će biti dalji koraci, navodi Bulatović.
* Kakav je vaš lični stav?
– Moj lični stav je da ne treba ići u proteste po svaku cenu. Smatram da treba pregovarati, mada, iskren da budem, ne vidim šta mi ima tu da pregovaramo. Ti stavovi Vrhovnog kasacionog suda nisu obavezujući. Sud sudi na osnovu zakona. Imaju Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o bankama, Zakon o zaštiti potrošača i neka sude. Ne može Vrhovni kasacioni sud da daje uputstvo nezavisnom sudu kako da sudi.
* Dakle, vi ne mislite da stav treba da se povuče?
– Ja ne vidim u čemu je razlika u tom mišljenju. Ono prvo mišljenje iz 2018. godine je bilo jasno. Banke imaju pravo da naplate troškove obrade kredita pod uslovom da su u ponudi za zaključenje kredita dali jasno i nedvosmisleno objašnjenje za troškove koje će da naplate. U praksi je to „jasno i nedvosmisleno objašnjenje“, tumačeno tako da se smatra da je potrebno da bude objašnjena struktura kredita, kao i specifikacija troškova obrade kredita, u smislu koliko papira, koliko tonera, koliko radnih sati itd… Onda je VKS to pojasnio i rekao da banka nije dužna da obrazloži strukturu kredita. Eto, to je suština. Ovaj novi stav je samo pojašnjenje prvog stava. Neko je to protumačio na ovaj, a neko na onaj način i to je izazvalo konfuziju. Ali, ja ponavljam, stav VKS-a nije obavezujući. Ne može sud da sudi na osnovu stava.
* Ali smatrate da je potrebno pregovarati?
– Treba razgovarati da se otklone nedoumice. Da se jasno i nedvosmisleno definiše šta je to i da se to reši na taj način. A ako konferencija da predlog da se ide u obustavu rada skupštini Advokatske komore Srbije, a ova usvoji taj predlog – ići ćemo u obustavu. Ne mogu ja kao predsednik beogradske komore da donesem takvu odluku. Nisam ja vlastan da donosim takve odluke, ja moram da sprovodim odluke skupštine. Da li se one meni dopadaju ili ne – to je druga stvar.
* Koje mišljenje imate o radu prethodnog rukovodstva AKB-a?
– Mislim da je radilo dobro. Da li je bilo nekih problema, propusta – verovatno jeste. Ko radi taj i greši.
* Da li vam neki propust pada na pamet?
– Još uvek nisam izvršio primopredaju dužnosti, pa i ne znam šta se dešavalo. Kada zvanično preuzmem rukovođenje komorom i kada se upoznam sa svim odlukama koje su donesene, videću šta se dešava. Tada možemo da pričamo o tome.
* Mislite li da je komora trebalo da reaguje prethodnih godina u svakom slučaju kada bi neko od predstavnika izvršne komentarisao sudski postupak koji je u toku?
– Ne možemo da komoru svedemo na to da treba reaguje kada neko to uradi. To da neko komentariše sudske postupke se dešava svaki čas. Nekada to rade predstavnici vlasti, a nekada predstavnici opozicije, u zavisnosti od toga kada kome odgovara. To je tako. Postojalo je svojevremeno krivično delo zabrana komentarisanja nepravosnažnih sudskih odluka koje je izbrisano upravo zbog toga što su bili ugroženi svi oni koji komentarišu. Ja sam pristalica stava da niko ne bi trebalo da komentariše sudske postupke koji su u toku i da se pusti sud, tužilaštvo i branioci da rade svoj posao. Prosto, ne treba suđenja prebacivati u medije i na ulicu. Njima je mesto u sudnicama.
* Pa, da li mislite da bi bilo smisleno vratiti tu odredbu Krivičnog zakonika?
– Apsolutno. Komentarisanjem postupaka koji su u toku krši se pretpostavka nevisnosti, ljudi se osuđuju u medijima pre sudske odluke. Time se vrši pritisak na sud i formira javno mnjenje o poželjnom ishodu postupka.
Razlike su bogatstvo
Neposredno pre izbora novog predsednika Advokatske komore Beograda na funkciju je stupila i nova predsednica Advokatske komore Srbije. Odnos između krovne strukovne organizacije advokata i njene ubedljivo najveće regionalne komore je prethodnih godina umeo da bude veoma turbulentan. Novi predsednik AKB-a Momčilo Bulatović ističe da se nada da to neće biti slučaj tokom njegovog mandata.
„Ja ću se potruduti da odnos sa AKS-om bude kolegijalan, pristojan, pun poštovanja i razumevanja. Mislim da nema razloga da taj odnos ne bude takav uz uvažavanje svih eventulanih razlika, Razlike su naše bogatstvo. Kao kolege možemo da se dogovorimo i prevaziđemo sve probleme u interesu advokata“, navodi Bulatović.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.