Mršavi rezultati, pune fioke

Od široko najavljene borbe protiv korupcije, svega nekoliko slučajeva delimično je rasvetljeno, a za stvarno suzbijanje kriminala u međuvremenu je ponestalo političke volje.

Prema podacima sa portala CINS-a „24slucaja.rs“ suđenja traju u još šest predmeta – Srbolek, Nuba, Azotara, Jugoremedija, Luka Beograd, ATP Vojvodina. Kod poslednje firme još je Evropska komisija utvrdila da je jedina sa spiska gde je oštećen investitor, ali se i pored toga krivični postupak poveo upravo protiv bivšeg većinskog vlasnika. Srbolek je u međuvremenu likvidiran, Azotara, Jugoremedija i ATP Vojvodina su u stečaju, Luka Beograd u UPPR-u.

Po nekim krivičnim prijavama u slučajevima Keramike Kanjiža, Šinvoza, izvoza šećera, Zastave Elektro i Tehnohemije, donete su oslobađajuće presude, dok većina nije ni dospela do suda.

Za deset predmeta sa spiska tužilaštvo tvrdi da nema krivičnog dela.

Osuđujuće presude donete su samo u dva predmeta. Kod Veterinarskog zavoda, kao ključne osobe u spornoj privatizaciji označeni su političari, čelnici državnih institucija i Dragan Đurić, kupac koji je jedini i osuđen na jednogodišnji kućni zatvor. Osuđujuće presude donete su i u slučaju Srbolek, ali glavni okrivljeni, Jovica Stefanović Nini, nedostupan je srpskom pravosuđu. Kao glavni akteri u propadanju i likvidaciji te farmaceutske kuće označeni su tadašnji premijer, ministar privrede i više domaćih privrednika.

Istrage, i posle sedam godina, u tužilaštvu još uvek traju u tri predmeta – Sartidu, Prosveti i Novostima.

Zbivanja oko Sartida počinju u leto 2002, kada je otvoren stečaj, a godinu dana kasnije oprema i objekti prodati su Ju Es Stilu za 21,3 miliona dolara. Ostala je „prazna“ firma, ljuštura iz koje nisu mogli da se isplate ni veliki domaći poverioci, ni nemački kreditori, što je u nekoliko narednih godina bio problem u odnosima Srbije sa tom zemljom. I uslovi prodaje Amerikancima bili su problematični, a zbog nepovoljnog ugovora, saslušani su funkcioneri iz tog perioda, ministri ekonomije i finansija Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić, kao i bivši šef Đinđićevog kabineta Nemanja Kolesar. Policija je podnela četiri krivične prijave, a Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu koja još uvek traje. Železara je pre dve godine prodata Kinezima za 46 miliona dolara.

Svega nekoliko meseci nakon kupovine 70 odsto akcija Prosvete po neverovatno niskoj ceni od 3,2 miliona evra, firma Media 2 vlasnika Dejana Pantovića odlučila je da rasproda nekretnine u posedu te izdavačke kuće, kao i da neke od objekata stavi pod hipoteku jer se Pantović iz nekog razloga zadužio za 37 miliona dinara kredita kod Fonda za razvoj. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor sa njim jer nije isplatio četiri od šest ugovorenih rata. Policija je Prvom osnovnom tužilaštvu u ovom predmetu predala dva izveštaja, istraga je otvorena po jednom, nakon čega je predmet prosleđen Višem JT, gde se i danas nalazi.

Privatizacija Novosti ovih dana dobija završnicu pa se priča o kontroverzama oko vlasništva dodatno produbila. Akcije u toj kući podeljene su još 1991, ali su ostale nerazjašnjene okolnosti oko razgraničenja imovine sa osnivačem, izdavačkom kompanijom Borba. Iako je Vlada 2006. donela zabranu trgovanja akcijama Novosti do razjašnjenja imovinskih odnosa, one su se našle na berzi gde su mali deoničari prodali svoj portfelj firmama Milana Beka koji je kasnije potvrdio da je većinski vlasnik. Policija je formirala predmet, ali istražni postupak u tužilaštvu još uvek traje. U međuvremenu, Novosti su prodate za 2,5 miliona evra maloj smederevskoj firmi Media 026, lokalnog biznismena Bobana Rajića, koji je na tržište medija došao sa iskustvom trgovca, ugostitelja i konsultanta.

Nema krivičnog dela

Posle višemesečnog rada policijskog tima i kasnije istrage tužilaštva, utvrđeno je da nema krivice u:

– postupku Narodne banke, koja je privatnoj banci Nacionalna štedionica besplatno dala prostorije Zavoda za obračun i plaćanje na trogodišnje korišćenje zajedno sa nameštajem i opremom. Istragu protiv tadašnjeg guvernera NBS Mlađana Dinkića obustavilo je tužilaštvo;

– prodaji Trudbenik gradnje firmi Montera, bliskoj tada vladajućoj DS, nakon čega je kapital isisan, radnici otpušteni, a prezaduženo preduzeće završilo je u stečaju;

– pokušaju privatizacije Telekoma od koje se odustalo jer su stručnjaci i javnost upozoravali da je reč o netransparentnom postupku;

– transakcijama kojima se sticalo vlasništvo i poslovanju Mobtela, Sumnja da je Bogoljub Karić fiktivno uvećao vrednost opreme unete kao investiciju nije potvrđena zbog nedostatka dokaza a istraga o poslovanju obustavljena je zbog zastarevanja;

– stvaranju privilegovanog statusa Nacionalne štedionice u odnosu na druge banke. Tužilaštvo za organizovani kriminal je protiv Mlađana Dinkića 2014, kada je izašao iz Vlade, pokrenulo istragu ali je ona obustavljena krajem 2016;

– konverziji zemljišta koje je Miškovićeva firma Del real dobila od Grada 2001. kako bi bilo korišćeno za izgradnju u roku od tri godine. Zaključeno je da nema osnova da se od Del reala naplati konverzija u vlasništvo tih 16 hektara, jer je tržišna vrednost parcele od 852,5 miliona dinara manja od 930 miliona, koliko je izdvojeno za sticanje prava na svojinu;

– u kartelskom dogovoru iz 2005. između Miroslava Miškovića, Milana Beka i Slobodana Radulovića u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice o preuzimanju C marketa;

– ugovoru o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, koji nikada nije u potpunosti predstavljen javnosti. Planirano je da špansko-austrijski konzorcijum FCC – Alpina Majreder u narednih 25 godina naplaćuje putarinu na već završenoj trasi kroz Vojvodinu i da sam izgradi deonicu od Beograda do Požege. Ugovor je raskinut a protiv potpisnika Velimira Ilića, tadašnjeg ministra za kapitalne investicije, postupak nije pokrenut;

– uvozu šećera bez carine iz EU i njegovom prepakivanju pa izvozu ponovo u EU, čime je više firmi iz Srbije ostvarilo dvostruku dobit. Radna grupa MUP-a podnela je ukupno 17 krivičnih prijava protiv 18 osoba, među njima i protiv odgovornih u MK Komercu, ali su optužnice koje su i stigle do suda – odbačene;

– privatizaciji Šinvoza iako su i Savet za borbu protiv korupcije i Radna grupa MUP-a optužili većinskog vlasnika Nebojšu Ivkovića da je potpisivanjem štetnih ugovora namerno zaduživao preduzeće kako bi ga odveo u stečaj, posle kog je postao jedini vlasnik.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.