Nadam se da Evropa neće nezavisnost pravosuđa prodati za priznanje Kosova

Ono što znam je da odluka da se zemlje prime u Evropsku uniju uvek politička odluka i da u tom smislu postoji trgovina. Mi se nadamo, pogotovo u kontekstu skorašnje krize sa pravosuđem u pojedinim zemljama Evrope, da će institucije EU biti pri stavu da postoje neki temeljni principi sa kojima ne sme biti trgovine. Jedan od tih principa bi, po našem mišljenju, morao biti nezavisnost pravosuđa, kaže za Danas Felipe Markeš, predsednik Upravnog odbora MEDEL-a, Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode. On je gostovao u Beogradu učestvujući na konferenciji pod nazivom „Civilno društvo za odgovornu vlast“ koju je organizovao Centar za istraživanje, odgovornost i transparentnost CRTA. U razgovoru za Danas Markeš je apostrofirao da se MEDEL nada da nezavisnost pravosuđa u Srbiji neće biti žrtvovana zarad priznanja nezavisnosti Kosova.

– Ali čak i da to urade, jedna stvar je izvesna. EU nije samo Evropski savet ili Evropska komisija. EU je takođe i Evropski sud pravde, a ta činjenica ima posebnu snagu nakon što je februara prošle godine ova institucija donela odluku koja joj omogućava da analizira da li je pravosudni sistem država članica kompatabilan sa pravnim sistemom EU i njenim principima. U tom smislu, čak iako bi zemlja ušla bez prethodnog ispunjavanja svih neophodnih kriterijuma u pogledu pružanja garancija nezavisnosti pravosuđa, morala bi da se suoči sa odlukama Evropskog suda pravde koje nisu političke i na koje ne utiču nacionalne vlade.

MEDEL, organizacija koja okuplja udruženja sudija i tužilaca iz 16 evropskih zemalja, nedavno je izdala saopštenje u kojem su izrazili zabrinutost zbog sve većeg broja GONGO-a u Srbiji, nevladinih organizacija koje zastupaju stavove vlade. Kako ističe Markeš, pojava tih organizacija obesmišljava javnu debatu, čime ugrožava sam demokratski proces.

– EU je primorala Srbiju da ima transparentan proces usvajanja ustavnih amandmana koji bi uključivao i javnu debatu. U početku konsultativnog procesa gotovo da nije mogao da se pronađe nijedan predstavnik civilnog sektora koji bi o nacrtima amandmana imao nešto pozitivno da kaže. A onda su se odjednom pojavile neke novoosnovane nevladine organizacije, veoma sličnih naziva kao i postojeće, koje izriču hvalospeve o ustavnim amandmanima. To je kod nas probudilo sumnju. Kada smo bliže pogledali, videli smo da se radi o organizacijama koje se ili finansiraju od strane vlade ili je u pitanju neki drugi kanal uticaja. Dakle, iz naše perspektive deluje da država osniva nevladine organizacije kako bi pred EU simulirali javnu debatu.

Paralelno sa simulacijom javne debate, MEDEL je, prema rečima Felipea Markeša, zabrinut i zbog diskreditacije pravosuđa u Srbiji.

– Pravosudna moć počiva na poverenju javnosti. Ako vladini zvaničnici javno napadaju sudije i tužioce, to nije napad samo na njih, već na ceo pravosudni sistem. Sloboda izražavanja je jedna od temeljnih evropskih vrednosti, ali je u Evropskoj konvenciji za ljudska prava istaknuto da ona može da bude ograničena zarad zaštite nezavisnosti pravosuđa. Naravno da pravosudna vlast, kao i sve druge grane vlasti, treba da bude podvrgnuta kritici, ali postoji linija koja ne sme da se pređe. Postoji jasna razlika između kritikovanja načina na koji sistem funkcioniše ili isticanja razloga zbog kojih se neko ne slaže sa pojedinačnom sudskom odlukom, s jedne strane, i reći da je neki sudija ili tužilac korumpiran ili nekompetentan. Takve izjave podrivaju autoritet, kako tog sudije i tužioca, tako i pravosuđa u celini.

Nećemo zaboraviti Arslana

Pored niza drugih aktivnosti, MEDEL se već duže vreme bori za oslobađanje sudije Murata Arslana iz turskog zatvora. Arslan je bio predsednik turskog udruženja sudija koji se nije libio da kritikuje Erdoganovu vlast. NJegovo udruženje je rasformirano, a Arslan je uhapšen, pod optužbom da sarađuje sa gulenistima. Kako kaže Felipe Markeš, njegovo oslobađanje nije izgledno dok u Turskoj ne dođe do političkih promena. „Međutim, u jedno budite sigurni. Borićemo se za njega do kraja, on neće biti zaboravljen. Dok Arslan ne bude oslobođen, nijedan sudija ili tužilac u Evropi ne može da se oseća slobodnim“, kaže Markeš.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.