Napadi i pritisci na novinare sve učestaliji

Prema podacima iz baze Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), novinari su, do polovine maja, prijavili šest fizičkih napada, isto toliko napada na imovinu, 42 slučaja različitih pritisaka i 18 pretnji, odnosno verbalnih napada. To nesumnjivo potvrđuje nalaze iz poslednjeg šestomesečnog izveštaja Evropske komisije o stanju u Poglavljima 23 i 24, u kome se navodi zabrinutost zbog kontinuiranog porasta registrovanih slučajeva nasilja i zastrašivanja medijskih radnika.

Izveštaj napominje i da se nastavljaju finansijski pritisci, prikrivanje za javnost bitnih informacija od strane državnih institucija, dok su pandemija korona virusa i vanredno stanje doneli neujednačeno predstavljanje političkih aktera na javnim servisima, ali i pokušaje države da centralizuje i jače kontroliše informacije.

– Stanje bezbednosti novinara je značajno lošije od početka godine, jer je NUNS za celu prošlu godinu zabeležio 119 napada i pritisaka na medijske radnike. Najviše je bilo slučajeva različitih pritisaka, oko 80, a podaci od ove godine, iako ni polovina nije prošla, ukazuju da će se te brojke primetno uvećati, kaže za Danas Tamara Filipović iz tog strukovnog udruženja. Ona dodaje da je tome najviše doprinelo vanredno stanje, tokom kog je država demonstrirala „višestruko ograničavanje slobode izražavanja i informisanja“. Iako navodi da je „pritisaka bilo na sve strane“, ipak ističe da je u tom periodu više problema bilo u lokalnim medijima.

– Novinari na lokalu su bili izloženi zabranama izveštavanja i diskriminaciji, kada je u pitanju dostavljanje podataka od javnog interesa. Najviše verbalnih pretnji ipak je stiglo na adrese novinara sa nacionalno rasprostranjenih medija, navodi Filipović.

U tom kontekstu, Evropska komisija je istakla i pokušaj Vlade da centralizuje informacije tokom pandemije kovida 19, kao i hapšenje, a zatim nastavak pritisaka i zastrašivanja novinarke Ane Lalić.

„Govor mržnje i kampanja blaćenja prema novinarima nastavile su se u periodu uoči izbora prvobitno zakazanih za april 2020. Stalnim odbijanjem javih ustanova da objave informacije nastavlja se ometanje rada novinara“, stoji u „Non-pejper“-u, a prenosi portal European Western Balkans.

U dokumentu je navedeno i da je od 57 prijava iz 2018, do kraja prošle godine razmatrano svega 34, od čega je tek 10 slučajeva zaključeno. Targetiranje novinara putem tabloida i sporo procesuiranje vinovnika pretnji i napada dovodi novinare u još nesigurniji položaj, uprkos tome što je pre godinu sa Zaštitnikom građana potpisan sporazum o stvaranju platforme za registrovanje slučajeva pritisaka na novinare.

– Već postoji Stalna radna grupa za podizanje nivoa bezbednosti novinara, formirana 2017, sastavljena od članova iz tužilaštva, policije i novinarski udruženja. Međutim, ta radna grupa se bavi isključivo krivičnim delima a ne i onim slučajevima koji ne mogu da se procesuiraju. Ombudsmanova ideja platforme, koja je započela u martu prošle godine, i čiji je NUNS jedan od potpisnika, jeste da se najpre kategorišu sve vrste pritisaka, pošto imaju takozvani „čiling“ efekat na slobodu medija a dalje na ugrožavanje bezbednosti novinara, priča Filipović.

To znači, kako objašnjava, da bi ta baza podataka obuhvatila sve što utiče na rad novinara i prouzrokovano je njihovim radom, odnosno sve pritiske koje novinari trpe a ne mogu se svrstati u krivično delo, za koje se goni po službenoj dužnosti ili po privatnoj tužbi.

– To su različite kampanje blaćenja, targetiranja novinara, uvrede na društvenim mrežama, razvlačenje po tabloidima, diskriminacija, primera radi nepozivanje svih medija na događaje i pres konferencije od strane državnih institucija, uvredljive izjave funkcionera i slično, navodi Filipović.

Važan detalj je da država, pa ni sam Zaštitnik građana, neće imati upliv u uređivanje Platforme, jer će o tome koji će slučajevi ući u registar odlučivati isključivo potpisnici, dok će ombudsman samo vršiti pritisak na državu da odreaguje, kao i da se određeni slučajevi brže reše.

– Po istom principu je uređena i platforma Saveta Evrope za bezbednost novinara, gde nevladini partneri odlučuju šta će ući na platformu, dok Savet kao posrednik kontroliše i traži od država članica da odgovore šta su u određenom slučaju uradili, objašnjava Filipović.

Jačaju i ekonomski pritisci

Osim primedbe da je u toku prve polovine 2020. godine „uočeno neuravnoteženo predstavljanje pluralizma političkih stavova na javnim medijskim servisima“, izveštaj EK konstatuje i da je politički i ekonomski uticaj na medije zabrinjavajući, a vlasništvo netransparentno.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.