Narastujući Vučićev autoritarizam sugeriše da ga sloboda medija ne zanima

To pokazuju i izveštaji Evropske unije i procene stanja demokratije u regionu organizacija za nadzor, kao što su Fridom haus, Međunarodni institut za demokratiju i izbornu pomoć i Ekonomist. Vladavinu para karakteriše političko uplitanje i pritisak, urušavanje nezavisnih institucija i jačanje snage izvršne vlasti, što nije ništa novo, ali ovi trendovi su u porastu i zabrinjava nedostatak vidljive posvećenosti političkih elita da se situacija promeni, kaže za Danas Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu i koordinator grupe BiEPAG, komentarišući stanje u domenu vladavine prava na Zapadnom Balkanu, uključujući situaciju u Srbiji. Naš sagovornik je prošle sedmice učestvovao na skupu „EU i Zapadni Balkan u 2019“, koji su organizovali Evropski fond za Balkan, Savetodavna grupa Balkan u Evropi (BiEPAG) i portal European Western Balkans.

Upitan kako ocenjuje medijsku situaciju u Srbiji i kako se ona može poboljšati, Biber ocenjuje da se „mediji ubrzano približavaju nivou iz devedesetih godina 20. veka, sa sistemskim urušavanjem nezavisnih medija, uključujući nedavnu prodaju televizija sa nacionalnom frekvencijom kompaniji bliskoj vladajućoj stranci, napade na nezavisne novinare i medije“.

– Ovakva situacija se ne može poboljšati sve dok Vladi manjka jasne posvećenosti slobodnim medijima i kritičkom izveštavaju. Narastujući autoritarizam vlasti SNS-a i predsednika Vučića sugerišu da oni nisu zainteresovani za slobodu medija. Takav trend se može izmeniti samo ukoliko bude postojao snažan pritisak spolja, veće angažovanje civilnog sektora, ili promena pristupa Vlade (što je teško zamisliti imajući u vidu dosadašnju situaciju), ili promena Vlade, smatra austrijski profesor.

Odgovarajući na pitanje da li očekuje da će se naredne godine odigrati bilo kakve pozitivne promene na Zapadnom Balkanu kada je reč o demokratiji, sagovornik Danasa poručuje: „Nema nikakvih pozitivnih trendova“.

– Imajući u vidu da će EU biti zaokupljena sobom 2019. godine, naročito oko izbora i formiranja novog saziva EU Komisije, biće premalo spoljnih podsticaja. Što se tiče samog regiona, pre možemo očekivati dalji pad demokratije, udružen sa krizama. Ako Makedonija bude u stanju da u potpunosti normalizuje odnose sa Grčkom, to će joj omogućiti da reši „krupna pitanja“ i da se odlučnije postara za uspostavljanje valjane uprave i unapredi vladavinu prava. Ali, ni u toj državi takav proces neće proći bez teškoća i otpora, zaključuje Florijan Biber.

Culeg: Rešiti problem „demokratskih deficita“

Gabijan Culeg iz briselskog Centra za evropske politike je govoreći na skupu „EU i Zapadni Balkan u 2019“ doveo u pitanje građanske inicijative, „zato što one imaju ograničen potencijal za sistemske promene, zbog čega je neophodno da se uradi nešto više od organizovanja protesta“, preneo je portal EWB. Prema njegovim rečima, protesti i društveni pokreti mogu da utiču na rešavanje pojedinih problema, naročito tako što će skretati pažnju evropske javnosti na njih, ali nisu zamena za parlamentarni sistem. „Evropa i Zapadni Balkan suočavaju sa sličnim izazovima demokratskih deficita, koje će svaka zemlja morati da se reši sopstvenim naporima… Mislim da je važno da ne izgubimo nadu u EU. Uprkos njenim nedostacima, za nju se i dalje vredi boriti. Unija je ipak imala pozitivan uticaj na kontinent“, naveo je Culeg. Član BiEPAG-a i viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodne poslove Vedran DŽihić je rekao na istom skupu da je „demokratija postala devalvirana reč, koja je izgubila svoju izvornu vrednost, ali i da lokalne inicijative u zajednicama regiona mogu da stvore novu energiju, ako razvijaju solidarnost, prepoznaju se kao susedske i okupe oko zajedničkih pitanja i problema“, preneo je EWB.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.