Neda Todorović: U istoriji nezdrave situacije traju dok ne dođe do preloma

U pitanju je snaga, borbenost i izdržljivost njihovih novinara koji pokušavaju, snagom mišića, da profesionalno rade svoj posao. Stalno imam isti utisak: jedan isti broj nas čita, sluša i gleda te medije. Mi smo svesni situacije, imamo osnovne informacije o onome što nam se dešava, stalo nam je do toga da se stvari menjaju, da se uvede ukinuta vladavina prava, da postoji promenljivost ljudi na vlasti i funkcionisanje nezavisnih institucija, neophodnih stubova društva… Ali, to je samo razmena mišljenja među istomišljenicima, među članovima elitnog kluba. Sve ostaje u tom ograničenom, relativno zatvorenom krugu. Najveći broj tekstova novinara istraživača ne dopire do one većine stanovništva koja čita samo tabloide i gleda rijalitije. A oni su glasačko telo opredeljeno za status quo. Za drugo i ne znaju da postoji, ocenjuje u razgovoru za Danas Neda Todorović, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Kako navodi, trenutni raspored snaga na domaćoj medijskoj sceni je takav da vlada neravnoteža između velikog broja tabloidnih medija, koji su finansirani na konkursima i izdržavaju se od novca građana, i koji imaju oglašivače jer su podobni, i sa druge strane malog broja kvalitetnih, nezavisnih medija, koji se izdržavaju isključivo od skromnih tiraža. U takvoj situaciji, navodi profesorka Todorović, izbori se dobijaju unapred.

– Inače, Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi prema pokazatelju čitanosti štampanih medija po stanovniku. Televizija je zato u Srbiji medij od presudnog uticaja na građane. A kako javni servisi izveštavaju vidljivo je – onima koji čitaju, slušaju i gledaju i te druge medije. Sva istraživanja pokazuju ko apsolutno dominira ekranima u Srbiji i u kojim zaista ogromnim procentima zastupljenosti. Ostali igrači na političkoj sceni nisu prisutni ni koliko začin u nekom inače bezukusnom jelu, kaže Todorović.

Stalna funkcionerska kampanja, koju aktuelni režim besomučno vodi u medijima otvoreno naklonjenim vladajućoj stranci, prema njenom mišljenju, namenjena je isključivo glasačima SNS-a, članovima stranke i osobama zaposlenim u državnoj službi, „prinuđenim da glasaju za jednu listu“.

– Ta kampanja nije namenjena svim građanima Srbije pošto se ostatak biračkog tela, oni koji ne glasaju za SNS tretiraju kao protivnici režima, neprijatelji, nepatriote. Postoje građani prvog i građani drugog reda. A to smatram nedozvoljivim. Poznat je primer američkog predsednika Tomasa Džefersona koji je rekao da bi, kada bi morao da bira da li da živi u državi bez slobodne štampe ili u zemlji koja ima slobodnu štampu a nema državu, pre odabrao ovo drugo rešenje. Možda zvuči preterano, ali je smisao tog izbora jasan, dodaje Todorović.

To što aktuelna vlast koristi televizije sa nacionalnom frekvencijom i tabloide za širenje propagande i obračun sa političkim neistomišljenicima, Todorović vidi kao ustaljeni manir i način delovanja pojedinih medija. Što izbori budu bliži, taj način delovanja će se sve jače ispoljavati.

– Međutim, istorija pokazuje da takve, nezdrave situacije traju dok ne dođe do neke prelomne tačke kada takvo „izveštavanje“ postaje neizdrživo. U knjizi Marija Vargasa Ljose “Pet uglova“, tema je takva medijska situacija u Peruu gde se tabloidi koriste kao oružje koje uništava sve protivnike. Sve do jednog trenutka kada ti isti tabloidi postaju instrumenti promene ili jednostavno preletači na drugu stranu – onda kada im se učini da je to za njih oportuno. Pa takve smo slučajeve i ovde videli više puta. Ništa novo, ističe naša sagovornica.

Različiti aršini države prema medijima kao i nereagovanje nadležnih institucija na kršenje zakona i Kodeksa novinara, posebno su postali vidljivi tokom vanrednog stanja, kada se tabloidnim medijima dozvoljavalo širenje lažnih vesti, panike i govora mržnje, dok su nezavisni novinari hapšeni čak i zbog objavljivanja istine.

Neki pokušaji da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) odreaguje na bar najeklatantnije primere zloupotrebe javnog medijskog prostora, ostali su bez zadovoljavajućeg epiloga, prema mišljenju poznavalaca. To pokazuje, smatra profesorka Todorović, da REM kao nadzorna institucija, nema dovoljno snage da radi svoj posao.

– Očigledno je da je odnos snaga u REM-u takav da za sada nema mogućnosti da on reaguje kao nezavisno telo. Primer pokretanja postupka protiv Željka Mitrovića zbog emitovanja scena ozoniranja krvi u „živom“ programu, kome ipak na kraju nije izrečena nikakva mera, bio je jedan slabašan pokušaj. Nije usledila ni jedna jedina ostavka. Mnogo je toga izrečeno na račun te institucije, ona je trenutno samo ukrasni dekor, postoji samo da bi se moglo reći da postoji, kaže Todorović.

S druge strane, ni međunarodna zajednica nema pravo interesovanje da se u Srbiji spreči urušavanje demokratije, bar se ono do sada nije pokazalo, ističe Todorović.

– Izveštaji međunarodnih organizacija ukazuju na sliku situacije, stanje, ali međunarodna zajednica ne ide dalje od toga – ne daje, na osnovu takvih uvida, dijagnozu a još manje se trudi da prepiše terapiju. A dok se to ne desi, ovde će sve ostati kakvo jeste. Odnosno, pacijent će teško preživeti. Domaće snage još nisu dovoljno složne pa samim tim ni spremne da same dovedu do pozitivnih promena, dodaje Todorović.

Ipak, profesorka naglašava da je u sprečavanju urušavanja novinarske profesije i borbi za istinito izveštavanje velika odgovornost samih novinara.

– Obrazovani novinari su prošli kroz školu u kojoj su naučili šta je novinarstvo, ko je novinar i šta je njegov posao, kako izgleda objektivno izveštavanje a kako manipulisanje, šta je lažna vest a šta istina. Ti koji su odustali od elementarnih zahteva profesionalnog novinarstva, odustali su od ove profesije. Oni se bave nekim drugim poslom. Trebalo bi da sebi i nama kažu koji je to posao, zaključuje Todorović.

Pa šta, kad nam se može

To što aktuelna vlast i nadležno Ministarstvo informisanja negiraju i odbacuju izveštaje Fridom hausa, Reportera bez granica i drugih međunarodnih organizacija, kao nerelevantne i netačne, zapravo je zatvaranje očiju, takvo da se žmuri pred realnošću koja ne pogoduje jednoj strani – onoj na vlasti, kaže Todorović.

– Čini mi se da je to, u situaciji kada je svim sredstvima već obezbeđena većina glasova na narednim izborima, gotovo nepotrebno. Ali, tu je u pitanju i puko demonstriranje sile – ono, pa šta – kad nam se može, napominje profesorka Todorović.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.