Nema pregovora sa civilnim sektorom

Čini mi se da po pitanju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (ZBPP) advokatura i Ministarstvo pravde trenutno imaju jako udaljene stavove i nisam optimista u tom smislu, kaže za Danas Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije.

Prema njegovim rečima, radna grupa za donošenje ZBPP-a je održala poslednji sastanak početkom 2017. godine, ali i dodaje da je u međuvremenu održano nekoliko okruglih stolova na kojima su predstavnici AKS-a detaljno obrazlagali stavove advokature.

– Ono što je dobro je da nas je Ministarstvo pravde obavestilo da neće uputiti Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u dalju proceduru sve dok se ne postigne konsenzus advokature i drugih aktera. Ono što je loše jeste da sada primećujemo da postoje pokušaji da se kroz nacrte drugih zakona, kao npr. Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na mala vrata uvedu tzv. „Udruženja za pružanje pravne pomoći“ u sistem pružanja pravne pomoći i pre donošenja samog osnovnog zakona, ne ulazeći u to da je i samo postojanje ovakvih udruženja protivno Ustavu Srbije – kaže Gostiljac.

Kako ističe, sagovornik advokature po ovom pitanju može da bude samo Ministarstvo pravde, a ne civilni sektor. U tom kontekstu, Gostiljac naglašava da sa predstavnicima civilnog sektora ne može da dođe do usaglašavanja stavova.

– Civilni sektor ne može da se bavi poslovima pružanja pravne pomoći jer time krši Ustav, a i nema nikakvu odgovornost za pruženu besplatnu pravnu pomoć, niti odgovarajuća znanja i kvalifikacije koja bi garantovala da bi pružena pravna pomoć bila kvalitetna, na šta građani imaju pravo. Na taj način utire se put ka laicizmu u vršenju tako važnih delatnosti i utrkivanju ka dobijanju raznih „projekata“ kako bi se ostvario profit i stvorio lažni utisak da se nešto radi na zaštiti građanskih i ljudskih prava. Razne nadripisarske organizacije se vrlo agresivno promovišu preko medija kao efikasni pružaoci pravnih usluga da bi se u težim slučajevima koji se ne mogu rešiti bez stručnog znanja i iskustva opet obraćale advokatima za pomoć – navodi Gostiljac.

Predsednik AKS-a ističe da nijedan propis, a posebno Ustav, ne može da se čita fleksibilno, već onako kako glasi.

– A član 67 Ustava Republike Srbije jasno utvrđuje advokaturu kao ustavnu kategoriju i nedvosmisleno određuje samo advokaturu i službe pravne pomoći lokalne samouprave kao jedine pružaoce besplatne pravne pomoći. Venecijanska komisija je ovaj član Ustava ocenila kao jedinu pozitivnu odredbu, navodeći da ova odredba Ustava ide dalje od Evropske konvencije o ljudskim pravima, što je veoma pozitivno – naglašava Gostiljac.

On je naglasio da je AKS pribavila uporednu analizu advokatskih komora i udruženja u evropskim zemljama. Prema njihovim nalazima, od 30 evropskih zemalja, od kojih su 25 članice Evropske unije, u 15 zemalja advokati su određeni kao isključivi pružaoci besplatne pravne pomoći, a još u pet zemalja se pojavljuju kao pružaoci zajedno sa raznim oblicima pravozastupnika. Samo šest evropskih zemalja, dodaje se u analizi AKS-a, predviđa nevladine organizacije kao pružaoce pravne pomoći, i to, kako naglašava Gostiljac, u ograničenoj meri.

– Nezavisnost u radu, prema prikupljenim podacima, imaju samo advokati bez obzira o kojoj zemlji se radi. Iz navedene analize vidi se da je advokatura u Evropi i dalje vodeći pružalac besplatne pravne pomoći. I to nije posledica težnje advokature ka monopolu, već težnja da građanima bude pružena delotvorna pravna pomoć koja podrazumeva stručnost, profesionalnost i odgovornost. Sve ovo advokatura, kroz svoj način organizovanja, sistema odgovornosti i kontrole i stalne profesionalne edukacije obezbeđuje građanima već 2.000 godina. Zato ne sumnjam da će advokatura imati svoj odgovor na ovakve pokušaje da se dostignuti nivo ljudskih i građanskih prava građana na pravnu pomoć naruši i obezvredi – zaključuje Gostiljac.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.