Neprihvatljiv predlog izmena Ustava

Odmah je rečeno da su predložena pozitivna rešenja (kao npr. isključiva nadležnost VSS za izbor i razrešenje svih sudija i predsednika sudova, ukidanje prvog izbora sudija na ograničeni mandat od tri godine i izbor članova VSS iz reda sudija isključivo na osnovu tajnog glasanja sudija), potpuno derogirana drugim predlozima amandmana na Ustav, a posebno onim koja se odnose na sastav i način odlučivanja VSS.

U VSS bi, prema predlogu Ministarstva pravde, bilo 10 umesto sadašnjih 11 članova. Od toga bi sudija bila polovina – 5, umesto sadašnjih 7 (6 izbornih članova i predsednik Vrhovnog kasacionog suda koji je i predsednik VSS), a ostalih 5 članova bi kao istaknute pravnike birala Narodna skupština. Predsednik VSS ne bi bio iz reda sudija, nego iz reda istaknutih pravnika. Taj budući predsednik VSS imao bi i tzv. zlatni glas (glas koji odlučuje). Odluke VSS bi mogle da se donose samo glasovima „istaknutih pravnika“ koji nisu sudije, a ne zna se i šta taj pojam treba da znači.

VSS navodi brojne odredbe u amandmanima III, IV i V koje su redom sporne, nepotpune ili nisu prema kvalitetu na visini postojećih ustavnih rešenja. Predlaže se, kao i za sudove, da je VSS državni organ, iako se to u važećem Ustavu ne navodi za organe druge dve vlasti. Izostavlja se da VSS odlučuje i o sudijama. U pogledu nadležnosti, izbačena je odredba koja je postala zakonska materija – da će sudovi i VSS odlučivati o sudskom budžetu, ali i o nekim drugim pitanjima. Sudije smatraju da ministarka pravde kao predstavnik izvršne vlasti ne treba da pokreće disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija, te da nije dobro da sudija i bez svoje volje „kod preuređenja sudskog sistema“ može biti upućen u drugi sud.

Zabrinjavajuće je što se ne pominju vrste sudova, ali se zato predviđa da bi se ubuduće zakonom uredilo ujednačavanje sudske prakse. Predlog da se kao novi uslov za izbor na sudijsku funkciju u Ustav uvede obaveza da svi koji žele da budu izabrani na sudijsku ili tužilačku funkciju moraju prethodno da okončaju posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu (Pravosudnu akademiju), VSS ocenjuje kao nejasno i nedosledno rešenje jer se tako u ustavu određuje samo jedan od uslova za izbor i samo za određenu grupu sudova.

Umesto da ponudi dokument za promenu ustavnog okvira za pravosuđe koji predstavlja razradu smernica sadržanih u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa za period 2013-18. godine (koji je 1. jula 2013. usvojila Narodna skupština), uz uvažavanje mišljenja univerzitetskih profesora ustavnog prava sadržanih u dokumentu „Pravna analiza ustavnog okvira o pravosuđu Republike Srbije“ iz 2014., te rasprave o ovim pitanjima koja je vođena krajem 2016. u pravosuđu Srbije, VSS nalazi da mnoga od predloženih rešenja ukazuju na nameru političko-izvršne vlasti da umanji postojeći nivo garancija nezavisnosti sudova i samostalnosti tužilaštava.

VSS zamera i što Ministarstvo pravde kratko i nepotpuno obrazlaže razloge za predlaganje određenih amandmana uz pozivanje na pojedina mišljenja Venecijanske komisije. Brojni kritičari predloženih amandmana pronašli su u pogledu većine amandmana mišljenja iste Komisije i drugih relevantnih međunarodnih tela, zavisno o konteksta i ustava države na koje se mišljenje odnosilo, sasvim suprotna mišljenju na koja se poziva inicijator izmene Ustava. U amandmanima IV do XiV koje razmatrao VSS, navode se određeni članovi važećeg Ustava RS čiji naslov i sadržina uopšte ne odgovaraju naslovu i sadržini amandmana koji ih menjaju. Tako nešto je nedopustivo i za obrazloženje sudske odluke, a kamoli za najviši pravni akt.

Kako sudije i tužioci imaju izuzetno loša iskustva sa tumačenjem i sprovođenjem prethodnog ustavnog zakona, na osnovu koga je sproveden reizbor 2009, VSS nalazi da je izvršna vlast trebala da se izjasni da li predstojeće izmene Ustava po njihovoj inicijativi, s obzirom da se predlaže izmena naziva najvišeg suda, podrazumeva skraćenje mandata i /ili reizbor nosilaca pravosudnih funkcija.

Postoji saglasan predlog VSS, Vrhovnog kasacionog suda, Državnog veća tužilaca, a i mnogih sudova u Republici Srbiji, te brojnih strukovnih udruženja sudija, tužilaca i njihovih pomoćnika, u kome su struka i nauka u Srbiji u bitnom jedinstveni: navedeni Radni tekst je prepun slabosti i propusta, pojedina predložena rešenja za izmenu Ustava su neprihvatljiva, druga treba ispraviti, precizirati i dopuniti, pa Ministarstvo pravde treba ponuđeni tekst da povuče iz rasprave. VSS ističe da je potrebno da se uz angažovanje nauke i struke (posebno iz oblasti ustavnog prava) izradi novi Radni tekst Amandmana na Ustav Republike Srbije koji će se razmotriti na Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa i o kome će se voditi javna rasprava, za koju treba predvideti više vremena nego što je sada predviđeno.

Autor je izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.