Neustavna uredba o suđenju preko Skajpa

Nakon što je na samom početku ovog stanja, Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja povređeno drevno pravilo ne bis in idem – zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari (član 34 stav 4 Ustava) – propisivanjem da se za isto delo može odgovarati i krivično i prekršajno, 1. aprila smo dobili i Uredbu o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja.

Tim propisom se dopušta da se u prvostepenom krivičnom postupku, kada sud nađe da je obezbeđenje prisustva optuženog, koji se nalazi u pritvoru, na glavnom pretresu otežano zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti, učešće okrivljenog na glavnom pretresu obezbedi putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike. Ovim je pravno formalizovan prethodni dopis Ministarstva pravde sudovima koji vode postupke protiv lica koja su prekršila mere samoizolacije, da ta suđenja organizuju preko Skajpa (Skype). Otuda je Uredba popularno nazvana Uredba o suđenju preko Skajpa.

Uredbom se dopušta suđenje „na daljinu“. Optuženi ne mora da se pojavi pred sudijom neposredno; on, iako mu se sudi, ne mora da bude u sudnici. Njegovo učešće na glavnom pretresu obezbeđuje se video-linkom, tako da optuženi ostaje u pritvorskoj jedinici u kojoj se nalazi. Iz Uredbe proizlazi i da svi ostali učesnici u krivičnom postupku, uključujući i branioca, advokata optuženog, moraju da budu u sudnici.

Ustav Republike Srbije, kao i mnogi drugi ustavi, poznaje posebna pravila funkcionisanja pravnog sistema u vanrednom stanju. To je posledica iznuđene situacije u kojoj se društvo nalazi kada „javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana“. Već je primećeno, na stranicama ovog dnevnika (Z. R. Tomić, 26. mart 2020), da ustavne odredbe o vanrednom stanju imaju praznine. Ipak, položaj ljudskih prava zajemčenih Ustavom i uslovi pod kojima je dopušteno odstupanje od njih, ta specifičnost vanrednog stanja u odnosu na redovno stanje, jasno su određeni.

Prvo pravilo u tom pogledu jeste da ni u vanrednom stanju nisu dopuštene mere odstupanja od određenih, izričito navedenih prava zajemčenih Ustavom. U pitanju je prošireni krug apsolutnih ljudskih prava u koji spadaju i pravo na pravično suđenje i pravna sigurnost u kaznenom pravu (član 202 stav 4 Ustava).

Pravo na pravično suđenje znači da „svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o Š…Ć optužbama protiv njega“ (član 32 stav 1 Ustava). Pravo na javnu raspravu, kao deo složenog prava na pravično suđenje, podrazumeva na prvom mestu prisustvo optuženog na glavnom pretresu, a onda i delotvorno učešće na njemu.

Evropski sud za ljudska prava utvrdio je povredu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava u slučaju u kojem je optuženi bio u sudnici, ali izolovan u staklenoj kabini. To je, prema mišljenju Suda, narušavalo mogućnost optuženog da komunicira sa svojim braniocem, a otuda i da ima praktičnu i delotvornu pravnu pomoć od njega. Štaviše, time se zadiralo u srž pravičnosti suđenja jer je bila povređena jednakost strana u postupku.

Kakve li tek mogućnosti za slobodno izjašnjenje o optužbi i delotvornu odbranu optuženog pruža Uredba kada se optuženi ni ne nalazi pred sudijom, već pred pritvorskim čuvarom, i daleko od očiju svoga branioca?!

* * * * *

Saša Tričković, sudija Osnovnog sudu u Dimitrovgradu, već je doneo osuđujuću presudu od maksimalne tri godine zatvora, sudeći preko Skajpa. On je tu presudu doneo 31. marta, dakle i pre Uredbe, na osnovu običnog dopisa Ministarstva koji se ni na koji način nije mogao smatrati, bilo vanredno stanje ili ne, izvorom prava u Republici Srbiji, pogotovo ne u kaznenom pravu. S obzirom da ovo suđenje nije bilo zasnovano na zakonu, da je u njemu došlo do bitne povrede krivičnog postupka, na brzinu kojom je kazna izrečena i njenu maksimalnu visinu, ono preti da se okarakteriše kao preko, a preko suđenje je zabranjeno u Republici Srbiji (član 143 stav 3 Ustava).

Tog sudiju i druge sudije treba podsetiti da je nestručno i nesavesno vršenje sudijske funkcije osnov za njihovo razrešenje i da inicijativu za to svako može da dâ.

Autor je redovni profesor Ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.