Neverovanje iskazima žena je u osnovi kulture silovanja

Muškarci siluju žene, devojčice, dečake, muškarce. Muško seksualno nasilje je u osnovi sistema patrijarhata.

Ono je strukturalno i sve institucije društva u tome aktivno učestvuju.

Kojim mehanizmima se takav sistem održava i kako nam naučna saznanja mogu pomoći da ga promenimo, objašnjava psihološkinja i feministička konsultantkinja Lepa Mlađenović u knjizi „Emocije menjaju rad mozga – feministički pristup neurobiologiji traume silovanja“.

U uvodnom delu autorka daje kratak istorijat ženskog udruživanja na jugoslovenskom prostoru u okviru kojeg su se sticali prvi uvidi u svakodnevno seksualno nasilje nad ženama, otvarale prve SOS linije za podršku ženama sa iskustvom silovanja, dok se s druge strane nailazilo na nepremostive prepreke u državnim institucijama.

Glavni prepoznatljivi problemi bili su, kao i danas, neverovanje žrtvi silovanja i poricanje ženskog iskustva, zavera ćutanja, nekažnjavanje silovatelja, minimizacija zločina.

Ovo su ujedno neki od mehanizama za održavanje kulture silovanja, kojoj je posvećeno prvo poglavlje.

Sa stanovišta radikalnih feminističkih teoretičarki, silovanje je proces svesnog zastrašivanja kojim „muškarci drže žene u stanju straha“, računajući na zaveru ćutanja i koristeći svoje privilegije kako bi prikrili zločin.

Kao vid seksualnog porobljavanja žena, silovanje  proizvodi strah, emotivne povrede i patnju.

Ova osećanja porobljenih jesu preduslov za uspostavljanje moći i društvene kontrole.

U osnovi kulture silovanja, i jedan od glavnih problema institucija, jeste neverovanje iskazima žena.

Kako bi osporile stavove kojima se iskazi žena dovode u sumnju, psihološkinje i naučnice iskoristile su znanja do kojih je došla neurobiologija.

Neurobiološka istraživanja traume silovanja, zasnovana na snimku magnetne rezonance mozga, razjašnjavaju ponašanje žena u trenutku seksualnog napada, otkrivajući da su nemost, ćutanje i ukočenost automatski odbrambeni odgovor bića na traumatski događaj.

Usled silovanja pokreće se hormon koji ženu dovodi u stanje ukočenosti, a ceo događaj se pohranjuje u posebnom delu mozga za traumatsko pamćenje.

Ovo pamćenje odlikuju fragmentarnost i haotičnost, baš kakvi su i iskazi žena dok pokušavaju da govore o tom iskustvu, neposredno posle silovanja, ili mnogo godina nakon toga, a u institucionalnom prostoru u kome joj se ne veruje.

„Svaki put kada sa ženom uđemo u institucije da prijavimo silovanje početni stav zaposlenih je potpuna sumnja u svedočanstvo žene uz podsmeh i arogantne šale. Ispoljavanje direktnog i neprijateljskog poverenja nadležnih … se onda širi i na sve nas konsultantkinje koje smo došle sa ženom… Nismo jednom bile u dilemi da li smo se adekvatno obukle za ovu ustanovu… da li smo se dovoljno ozbiljno ponašale… i na kraju bismo izlazile iz njihovih kancelarija u šoku…“

Ova knjiga treba da doprinese boljem razumevanju traume silovanja iz perspektive neurobioloških istraživanja mozga, kojima se autorka bavi u drugom poglavlju, a u kontekstu feminističkog znanja o položaju žena u društvu.

Ona informiše o feminističkom pristupu konsultacija žena sa iskustvom silovanja, osvetljavajući koncept „trauma-informisane brige“, o kojem se govori u trećem poglavlju, a koji podrazumeva znanje o neurobiološkim osnovama traume silovanja.

Poslednje poglavlje posvećeno je isceljivanju odnosno procesu oporavka od traume kroz brigu o sebi, kao činu „samoočuvanja i političkog otpora“, kao i kroz „dekolonizaciju emocija“, odnosno izmeštanju osećanja i ženskog iskustva iz dominantnog konteksta mizoginih interpretacija.

Knjiga Lepe Mlađenović, u izdanju Mreže Žene protiv nasilja i Autonomnog ženskog centra, namenjena je svim ženama kojima je silovanje obeležilo život ili živote njima dragih žena. Knjiga je nadalje kao vodič gotovo neophodna konsultantkinjama i psihoterapeutkinjama u radu sa ženama, a posebno podržavajućim profesijama, onima koje pružaju psihološke, ginekološke, socijalne, pravne usluge, a veoma je korisna i za novinarke i novinare koji izveštavaju o nasilju nad ženama.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.