Foto: FoNet/ Predsednistvo SrbijeGrađani Niša u velikoj meri shvataju značaj javnog informisanja i veoma su zainteresovani da im lokalna samouprava omogući da utiču na to za koje teme i kakav pristup izveštavanju treba opredeliti njihov novac na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, pokazali su anketa, peticija i druge aktivnosti Odbora za ljudska prava, koji je pre više meseci pokrenuo tu vrstu inicijative.
Cilj inicijative „Budimo informisaNI“ je da Grad Niš pre raspisivanja konkursa organizuje javno izjašnjavanje građana o tome šta smatraju temama od interesa za njihov život, a koje bi opredeljivalo sadržaj konkursa, kao i izbor tema kojima bi mediji aplicirali.
U poslednjih šest godina, od kada postoji konkursno sufinansiranje medija, na konkursima u Nišu podeljeno je oko tri miliona evra (348.290.650 dinara), a građani nisu nikada pitani kakve medijske sadržaje žele za svoj novac.
– Iako smo, zbog epidemiološke situacije, radili uglavnom samo onlajn, informacije su doprle do više od 50.000 ljudi, a više od 5.000 građana se preko veb aplikacije i Fejsbuka uključilo u našu inicijativu. Do sada je nešto manje od 250 građana podržalo inicijativu za uvođenje mehanizma za njihovo sistemsko uključivanje u definisanje javnog interesa u lokalnom javnom informisanju, koje se u velikoj meri finansira preko ovih konkursa, a oko 200 je iznelo svoje mišljenje o tom informisanju i predložilo teme koje bi da gleda, sluša i čita. Inicijativa još traje i nastavljamo sa zagovaranjem ovog mehanizma, koje podrazumeva i neku vrstu edukacije građana – kaže Dragan Đorđević, predsednik Odbora, koji ovakav projekat realizuje uz finansijsku podršku Vlade Velike Britanije, a kao deo programa „Podrška građanskom aktivizmu u zajednici“, koji sprovode British Council i Trag fondacija.
Prema dosadašnjim rezultatima ankete Odbora, na pitanje koliko su upoznati „sa konceptom javnog interesa u medijima i sa konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa“, čak 41,5 odsto ispitanika je odgovorilo – nimalo, a 23,2 odsto – pomalo.
Jedna trećina je kazala da je to „osrednje“ (12,2 odsto), „prilično“ (13,4 odsto) i „u potpunosti“ (8,5 odsto).
Odgovarajući na pitanje: u čijem interesu dominantno izveštavaju lokalni mediji, više od polovine (51,9 odsto) smatra da je to u interesu vlasti, a četvrtina (25,9 odsto) da je to u interesu političara uopšte, dok svega 4,9 odsto veruje da je to čine u interesu građana.
Manje od petine smatra da je to u interesu „kompanija i privrednika“, „estrade“ i nekih drugih grupacija.
Na pitanje: na koji način niški mediji izveštavaju o temama od interesa za građane, ubedljivo najviše anketiranih (40,2 odsto) smatra da „propagiraju stavove i interese vladajuće stranke, funkcionera i organa, kroz navijačko izveštavanje“, a nešto manje (23,2 odsto) da „promovišu aktivnosti organa i funkcionera“.
Jedna petina (22 odsto) smatra da ovi mediji samo prenose opšte informacije o temama o interesa za građane, bez davanja konteksta i analize, a svega 4,9 odsto ocenjuje da oni analitički, kritički i istraživački izveštavaju o problemima u radu nadležnih organa.
Na pitanjima u anketi vezanim za „razvoj demokratije“, najveći broj ispitanika (42,9 odsto) je kazao da mu u lokalnim medijima nedostaju teme vezane za korupciju i borbu protiv nje.
I prilikom predlaganja tema o kojima bi „u lokalnim medijima trebalo da bude više informacija“, ispitanici su predložili temu korupcije, partokratije, načina trošenja lokalnog budžeta, transparentnosti rada lokalne samouprave, učešća građana u donošenju odluka, kontroli rada organa uprave, dostupnosti rada lokalne samouprave manjinskim grupama, pravu na rad i sindikalnim pravima.
U grupi anketnih pitanja vezanih za privredu i komunalnu infrastrukturu, ubedljiva većina ispitanika je kazala da nije dovoljno informisana o ekonomskim merama, kontroli trošenja javnog novca, transparentnost trošenja novca poreskih obveznika, zaposlenosti, programima i projektima za podršku privredi i poljoprivredi ili ulaganjima u infrastrukturu.
Ispitanici su kao teme koje su nedovoljno obrađene u medijima između ostalog predložili preduzetništvo kod mladih, socijalno preduzetništvo, podršku poljoprivrednim proizvođačima, zadrugarstvo, dugovanja i ulaganja grada, ilegalnu gradnju i investitorski urbanizam, alternativni način grejanja, gradnju parkinga i zelenih površina, razvoj i očivanje gradskog jezgra ili zaštita potrošača od samovolje javnih preduzeća.
Najveći broj anketiranih ocenjuje da je nimalo ili vrlo malo informisana o funkcionisanju zdravstvenog sistema, pravima i mogućnostima za ostvarivanje zdravstvene zaštite i pravima pacijenata, kao i stanju životne sredine u gradu.
Oni kao teme iz ove oblasti vide višemesečno čekanje na neke veoma bitne dijagnostičke procedure, problem zakazivanja preko IZIS sistema, stigmatizaciju vezanu za određena zdravstvena stanja, rad i opremljenost primarnih ambulanti, neprilagođenost zdravstvenog sistema osobama sa invaliditetom, zagađenje vazduha, vode i zemljišta, potrebu smanjenja nivoa zagađenja iz lokalnih fabrika ili sudbinu gradske deponije.
U grupi pitanja vezanih za društveni razvoj, nauku, obrazovanje, kulturu i turizam, ispitanici su ocenili da bi lokalni mediji između ostalog trebalo temeljnije da izveštavaju o teškim uslovima rada u privatnom sektoru, mobingu, nasilju nad ženama i vršnjačkom nasilju, uslovima rada u školama, tehničkoj opremljenosti osnovnih i srednjih škola, izazovima e- obrazovanja, modernizaciji obrazovnog procesa, obrazovanju odraslih i prekvalifikacijama, programima podrške naučnim radnicima, finaniranju kulturnih institucija, razvoju alternativne kulturne scene, statusu samostalnih umetnika, medijskoj pismenosti i informatičkoj bezbednosti.
Nezainteresovanost vlasti
Čak dvotrećinska većina ispitanika (65,9 odsto) smatra da lokalna vlast „ništa“ nije učinila da građane upozna sa konceptom konkursnog sufinansiranja medijskih projekata od javnog interesa, a još skoro petina (18,3 odsto) da je to činila „pomalo“. Niko od anketiranih ne smatra da je lokalna samouprava to učinila „u potpunosti“, a 12,3 odsto da je činila „osrednje“ (8,5 odsto) i „prilično“ (3,7 odsto).
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
