Novi pritisci na porodicu poginulog radnika i svedoka nesreće

Suđenju fabričkim čelnicima, koje je počelo 3. oktobra 2019. godine, ne nazire se skori završetak, jer se ročišta često odlažu po njihovim zahtevima zbog bolesti.

Sudski proces, koji se odvija u Osnovnom sudu u Ivanjici, privukao je pažnju javnosti, najpre, zbog teške nesreće, ali i upornosti porodice nastradalog radnika Milomira Milivojevića da se rasvetle okolnosti te tragedije.

Porodica je, zbog potrage za pravdom, stavljena na stub srama, uz optužbe radnika i predstavnika sindikata da nanose štetu fabrici i ugledu njenog dugogodišnjeg direktora Radoša Milovanovića (77), moćnog i uticajnog pukovnika u penziji, bliskog SNS.

Umesto podrške porodici, kada je počelo suđenje, radnici su se, po diktatu poslovodstva i sindikata, a navodno „spontano“, uputili u Ivanjicu i podržali direktora. Aplaudirali su mu i tapšali ga po ramenima, dok su uvrede upućivali majci, sestri i ocu nastradalog radnika, njihovog kolege.

Osim Radoša Milovanović, za tu nesreću su optuženi Vladimir Lončarević, rukovodilac pogona Raketna goriva, u kome se dogodila nesreća, i Tomo Stojić, rukovodilac sektora Bezbednost i zaštita. Oni se sumnjiče da su izvršili po jedno teško krivično delo protiv opšte sigurnosti i tužilac je predložio da se osude na zatvorske kazne od po jedne i po do tri godine.

U optužnici je navedeno da su oni, „ne postupajući po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu u procesu transporta i skladištenja baruta u radnoj jedinici N-2 u objektu E 03-A, u kome se vršilo obrađivanje raketnog goriva i transport otpadnog baruta sa elektrokolicima koji se transportovao u kartonskim burićima, izazvali opasnost po život i telo ljudi i imovinu većeg obima“.

Duže od dve godine, pored brojnih dokaza o tome da se u fabrici nisu poštovale mere i procedure bezbednosti na radu, porodica Milivojević je pokušavala da natera državne organe da rade svoj posao i da rasvetle okolnosti lučanske tragedije.

Porodica je odbila ponudu direktora da zaposli sestru i majku poginulog radnika, kako bi prestali da ga javno prozivaju za tu tragediju, o čemu postoji i tonski snimak. Nije poklekla ni pred pritiscima, poput tužbi koje je direktor podnosio protiv njih i otkaza koji je on, po njihovom svedočenju, isposlovao za sestru poginulog radnika u jednom lučanskom preduzeću.

Optužnica je podignuta tek 26. juna 2019. godine, nakon što je Milovan Milivojević, otac poginulog radnika, desetak dana ranije, uspeo da priđe šefu države Aleksandru Vučiću, koji je bio u poseti Lučanima i koji mu je obećao da će taj slučaj „pomeriti s mrtve tačke“.

Tokom suđenja optuženi su negirali krivicu i optužili preminule radnike da se nisu pridržavali mera zaštite na radu. Međutim, tokom poslednjeg ročišta, održanog 5. maja, svedok tog događaja Marko Mitrović, u to vreme radnik u fabrici, svedočio je o pritiscima kojima je bio izložen od direktora, nakon svog prvog iskaza datog policiji.

Tog dana je, kako je rekao, radio je u smeni sa poginulim radnicima kada je Milojko Ignjatović pozvao Milomira Milivojevića, za koje je naveo da „nisu bili u zaštitnoj opremi, nego u majicama“, da mu pomogne da sa elektrokolica spusti burad sa eksplozivnim otpacima. Nakon toga, naveo je da je „video obasjan magacin otpadnog baruta i odmah iz njega istrčao“.

„Plamen se odbio od nadstrešnice. Vatrogasac je tražio da se pusti voda iz šahta za hidrant, ali nje nije bilo. Kasnije, kada su vodili Milojka, primetio sam da i ja imam opekotinu na ruci“, rekao je Mitrović.

On je dodao da ga je, nakon izjave koju je dao policiji, direktor Milovanović pozvao u kancelariju i zahtevao od njega da tužiocu kaže da su Milivojević i Ignjatović ispustili bure sa barutom, ali da je on to odbio.

„Rekao sam da neću to da kažem, zbog njih na nebu, a direktor je rekao: „Sram te bilo, hoćeš zbog tebe da stradaju nedužni ljudi, da odu u zatvor. Šta ako se pojavi neko ko će potvrditi da su ispustili bure a ti kažeš da nisu, onda ćeš sam odgovarati za sebe“, svedočio je Mitrović.

On je rekao da pretpostavlja da je u buradima bilo po 75 kilograma otpadnog baruta, da je podloga na koju su spustili burad bila betonska, a da je kasnije čuo da je na tom mestu postavljena gumena podloga.

Kazao je da su na kolicima bila dva bureta puna otpadnog baruta i tri kartonska bureta za koje nije mogao da kaže da li je u njima bilo baruta.

U magacinu, ispred koga se desila tragedija, kazao je da je „bilo oko 1.000 kilograma baruta, iako je na tabli napisano da može da se skladišti 450 kilograma“. Mitrović, koji je radio u fabrici od 2016. godine, na određeno vreme, rekao je da mu je ugovor produžavan svaka tri meseca, te da je nakon izjave tužiocu, po odluci poslovodstva, morao da menja radna mesta sve do otkaza u junu 2018. godine.

Svedočio je skoro četiri sata, a njegovo svedočenje biće nastavljeno 1. jula, kada je zakazan nastavak suđenja.

Milovan Milivojević, otac poginulog radnika, naveo je da su on i njegova porodica „na izmaku snage, jer se suđenje oteglo u nedogled“, te da je na suđenja, kako je naveo, dolazio 120 puta i poručio da će „pravdu, ako je ne bude u Srbiji, potražiti u Strazburu.

Tražim samo pravdu

„Sve do danas pokušao sam da verujem u svoju državu, kojoj smo mi Milivojevići toliko dali. Kad je Srbija bila ugrožena, ja sam, kao i moji preci, išao da je branim. U miru sam, kao i moji preci, orao svoje njive i kosio svoje livade. Celog života sam pošteno radio, stvorio porodicu, vaspitao svoju decu da budu pošteni i vredni ljudi, da državi uvek daju, a da od nje ništa ne traže, osim pravde, ako budu izloženi nepravdi. Onda mi je bahatost jednog čoveka (Radoš Milovanović, prim.aut.), oduzela ono najmilije, jedinog sina. Verovao sam da mogu doći do pravde. Ja ne tražim osvetu, nego samo pravdu“, poručio je nakon suđenja Milovan Milivojević, koji u lučanskoj fabrici radi duže od 30 godina.

Status svedoka i uzbunjivača

Za Marka Mitrovića, koji je nakon prvobitne izjave, zbog pritisaka, promenio iskaz u policiji, ali je nekoliko dana kasnije, pred tužiocem, ponovio prvobitnu izjavu, Vladimir Todorić, advokat porodice Milivojević, naveo je da je primer kako u Srbiji prolaze svedoci i uzbunjivači. „Oni su nezaštićeni, ostaju bez posla i dovode se u druge nezavidne situacije“, kazao je Todorić.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.