Obezbediti uslove za nezavisnost pravosuđa

Kako se napominje, potrebno je sprovesti reforme, a ne samo osmisliti „mrtva slova na papiru“ koja neće „zaživeti“ u praksi i doneti rezultate u ključnim domenima, poput uspostavljanja nezavisnog pravosuđa.

Tanja Ignjatović, programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra, kaže za naš list da Srbiju u 2020. godini čeka završavanje neobavljenih zadataka iz 2019, pre svega usvajanje ustavnih izmena u oblasti pravosuđa i dovršetak revizije akcionih planova za pregovaračka poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost).

– To znači da će sve aktivnosti izmena i dopuna zakona i donošenja važnih strateških dokumenata, planirane za realizaciju u prethodnoj godini, biti prenete u ovu, ali i usporene prolećnim parlamentarnim izborima. Ipak, većina mera iz akcionih planova odnosi se na formalne aspekte – šta treba usvojiti, umesto na primenu zakona i strategija i unapređenje položaja građana. Nedostaju valjani mehanizmi za praćenje i jasni pokazatelji postignutih rezultata. Javne rasprave ispunjavaju formalne kriterijume, ali ne i suštinske, a ozbiljan problem predstavlja usvajanje zakona po hitnoj procedure i izrazito slab kvalitet skupštinske rasprave, napominje ona.

Prema mišljenju Tanje Ignjatović, postojeći nacrt ustavnih amandmana ne pruža odgovarajuće minimalne standarde za nezavisnost pravosuđa.

Kao ilustraciju za to navodi da nije jasno da li je pre izrade nove Strategije razvoja pravosuđa (2019-2024) sprovedena analiza postignutih rezultata prethodne strategije, te da su izmene Zakona o parničnom postupku i Zakonika o krivičnom postupku odložene su za kraj 2020.

– Stalno se sužava prostor za delovanje medija, istraživačkih novinara, sindikata i građanskog društva, zloupotrebom javnih resursa, uskraćivanjem informacija od javnog značaja, diskreditovanjem svakog kritičkog komentara i stalnim napadima. Ukoliko bude usvojen, novi nacrt zakona će ograničiti pristup informacijama od javnog značaja, a neodgovarajuća su i rešenja o zaštiti podataka o ličnosti. Ne postoji politička volja za istinsku borbu protiv korupcije, a gotovo polovina planiranih mera u ovoj oblasti nije sprovedena i nisu umanjeni sistemski oblici korupcije. Od suštinske je važnosti da predstavnici izvršne vlasti prestanu da javno komentarišu istrage korupcije i organizovanog kriminala, odnosno da se obezbedi potpuna operativna nezavisnost policije i samostalnost javnog tužilaštva, ukazuje sagovornica Danasa.

Ignjatović konstatuje da kada je reč o politici protiv diskriminacije, Vlada, Narodna skupština, pravosudni organi i nezavisne državne institucije trebalo bi da uzmu u obzir preporuke međunarodnih tela koja prate primenu ljudskih prava, poput Zaključnih zapažanja Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena, u kojima je „izražena zabrinutost zbog porasta rodnih stereotipa i „mizoginih izjava u medijima, kao i od strane političara na visokom nivou, verskih vođa i akademika, koji su nesankcionisani“.

– Ističe se nužnost usvajanja nacrta Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali i obezbeđivanje dovoljnih budžetskih sredstva za njihovu primenu, redovno praćenje i procenu uticaja. Bilo bi važno da se Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela (2019-2025.) u potpunosti usaglasi sa minimalnim standardima Direktive 2012/29/EU. Trebalo bi ispratiti efekte početne primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, iz perspektive građana kojima je odbijen zahtev i iz perspektive organizacija civilnog društva, koje su diskriminisane u pogledu finansiranja i u odnosu na oblast delovanja.

Takođe, trebalo bi unaprediti zaštitu od svih oblika rodno zasnovanog nasilja protiv žena, a posebno procenu bezbednosnih rizika i sprečavanje ubistava žena (femicida), poručuje naša sagovornica.

Jovanka Todorović, aktivistkinja organizacije Gayten LGBT, naglašava da nadležni treba da u prvom redu osiguraju vladavinu prava u svim segmentima.

– Prema Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije bilo je predviđeno da se u periodu njene primene 2014-2018 utvrdi nacrt zakona o rodnom identitetu i istopolnim zajednicama. Koraci koji su joj po planu prethodili, bili su, između ostalog, ostalog formiranje radne grupe i izrada teksta nacrta zakona, ali ništa se od toga nije desilo. Dakle, potrebno je da se sprovodi sve na što se vlada ili drugi relevantni činioci obavežu. Usvajanje ili makar otvaranje diskusije o zakonu o rodnom identitetu i zakonu o istopolnim partnerstvima bio bi odličan napredak u 2020. na polju poboljšanja socioekonomskog položaja LGBTIQ osoba. Najveće propuste je 2019. napravilo tužilaštvo – uslovna presuda za počinioce napada na momka koji je nosio ljubičastu torbicu zbog koje su napadači mislili da je istopolne seksualne orijentacije, ukazuje Todorović.

Sagovornica Danasa podseća da je još 2012. u Krivični zakon Srbije uveden član „Posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje“, u kojem se navodi da će se „krivično delo motivisano mržnjom zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica ceniti kao obavezna otežavajuća okolnost“.

– Počinioci napada na momka u centru Beograda (zbog njegove pretpostavljene seksualne orijentacije) su uprkos postojanju ovog člana dobili uslovne kazne. Presuda je doneta za dva dana što je takođe problem. Sistem treba da funkcioniše ujednačeno i predvidivo i ne treba da se procesuiraju napadi preko vikenda, zaključuje Todorović.

„Nedopustiv nemar vlasti“

Jovanka Todorović ističe da se nada i da će u ovoj godini u Srbiji biti zabranjeno pušenje „bar u javnim zatvorenim prostorima poput bolnica, autobusa, škola, pa jednog dana i kafića, jer je nemar vlasti na temu zaštite stanovišta od duvanskog dima nedopustiv“. „Ovo se ne tiče direktno LGBT zajednice već opšte populacije, većine koja trpi stravičan teror manjine“, smatra ona.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.