Od roditelja se i danas očekuje žrtvovanje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „Takođe, veliki broj devojaka smatra da je za ženu najvažnije da se ostvari u ulozi majke i da vredi onoliko koliko je spremna da se žrtvuje za svoju decu i porodicu“. Сјајан почетак. „Жртвовати“ се у овом контексту, не значи бити у подређеном положају, већ напротив исказивати љубав према другом. Неизмерно је задовољство у породици помагати једни другим, „жртвовати“ се. Где су усклађени право и дужност, ту је хармонија. У таквим породицама одрастају здрава деца, која стасају у добре чланова заједнице. Уважавам и другачије ставове, поготову младих људи. Али, хајде анкетирајте педесетогодишњаке оба пола, оне који су се породично остварили и оне који то нису, да видимо ко је срећни. Анализирајте каква деца одрастају у породицама у којим су се чланови хтели да „жртвују“и оних у којима су права била испред обавеза. Родна неравноправност је плод обесмишљавања смисла живота и отуђења од Бога. Људи који злостављају било кога, посебно у својој породици, су нељуди. Хришћанство је ту јасно. Мушкарац и жена су апсолутно равноправни у духовним и моралним обавезама. Буквална равноправност је немогућа. Мушкарци су у већини физички супериорни, али то не смеју да злоупотребљавају. Напротив. У здравим породицама то никад није довођено у питање. Најтеже послове радили су физички најјачи. Имајмо љубави једни према другим, или како каже апостол Павле: „Не будите никоме ништа дужни, осим да љубите један другога; јер који љуби другога испунио је све“

2. Ne znam koji uzorak ste istraživale za 90-te. Počinje da me bude sramota od vaših zaključaka. Naši roditelji su deca komunizma koja su se izbezumila’93. Ne da se nisu žrtvovali, nego ni o sebi nisu brinuli. Svi smo morali da se zaposlimo zbog toga, i da studiramo. Ili smo mi sa UU, nešto specijalni.