Od 145 gradova i opština u Srbiji bez Kosova i Metohije, samo 62, izradile su i usvojile Lokalne antikorupcijske planove (LAP) po Modelu LAP-a, koji je izradila Agencija za borbu protiv korupcije, iako je rok za njihovo usvajanje istekao 30. juna prošle godine, pokazuju podaci Agencije.
Usvajanje LAP-ova i formiranje lokalnih antikorupcijskih tela predviđeno je Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23. Akcionim planom predviđena je i obaveza Agencije za borbu protiv korupcije da izradi Model LAP-a po kojem bi to trebalo da bude učinjeno. Agencija je izradila Model u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, a nakon javne diskusije u kojoj su učestvovale neke lokalne samouprave, nevladine organizacije koje se bave antikorupcijom i Lokalni antikorupcijski forum Niš (LAF).
Prema podacima Agencije, među 112 lokalnih samouprava u Srbiji koje još nisu usvojile LAP po njenom Modelu nalaze se i najveći gradovi, Beograd i Novi Sad. Bez ovakvog LAP-a zasada je i Niš, koji je u Modelu naveden kao primer lokalne samouprave koja je najdalje otišla u institucionalnoj borbi protiv korupcije na lokalu. Niš je, naime, još 2011. usvojio svoj LAP, kroz pilot projekat koji je realizovao Biro za društvena istraživanja (BIRODI), a koji bi sada trebalo da se prilagodi Modelu, te formirao LAF, koji je u Modelu preporučen kao obrazac za sva buduća lokalna antikorupcijska tela u Srbiji.
U Modelu Agencije predloženo je, inače, 17 oblasti u kojima bi lokalne samouprave, kroz propisivanje niza mera, trebalo sistemski da se bore protiv korupcije. Neke od oblasti u kojima su propisane antikorupcijske mere su administrativne procedure, lokalni budžet, javna svojina, javne nabavke, javno-privatno partnerstvo i koncesije, prostorno i urbanističko planiranje, sukob interesa, podrška uzbunjivačima, donacije i sponzorstva, inspekcijski nadzor, finansijska kontrola ili građanski nadzor.
Model predviđa, takođe, da lokalna antikorupcijska tela, koja su obavezna da proaktivno prate primenu LAP-ova, moraju da budu autonomna i nezavisna u radu. Kako bi se to postiglo, predviđeno je da se članovi tih tela biraju na javnom konkursu, a od strane komisije u kojoj predstavnici lokalne samouprave treba da budu u manjini, dok bi većinu trebalo da čine predstavnici nevladinog sektora, medija i građana. Članovi antikorupcijskih tela ne smeju biti javni funkcioneri i zaposleni u lokalnoj samoupravi, kao ni funkcioneri političkih stranaka. Predlog načina izbora članova, organizacija i rad ovih tela „dati su prema praksi i iskustvu LAF-a Niš“, navedeno je u Modelu.
Zoran Gavrilović, istraživač BIRODI-ja i autor koncepta LAF-ova u Srbiji, upozorava da Model Agencije ima više nedostataka, ali da je najveći što ne predviđa sistemski monitoring izrade, usvajanja i primene LAP-ova i izbora članova antikorupcijskih tela. Ove procese ne kontroliše ni Agencija, a ni bilo koje drugo državno ili nevladino telo. Jedina obaveza koju lokalne samouprave imaju je da Agenciji podnesu kratak izveštaj o usvajanju LAP-a. Model, takođe, ne predviđa ni bilo koju vrstu sankcije za gradove i opštine koje ne poštuju rokove za usvajanje LAP-ova, ili donose LAP-ove koji nisu u skladu sa Modelom, ili u lokalna antikorupcijska tela „stavljaju“ javne i partijske funkcionere.
On veruje da bi obaveza usvajanja LAP-ova i formiranja lokalnih antikorupcijskih tela u skladu sa Modelom trebalo da postane deo novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u kojem bi se predvidele i sankcije za kršenje procedure i pravila pri usvajanju LAP-ova i izboru lokalnih antikorupcijskih tela. Alternativno rešenje moglo bi da bude da monitoring nad ovim procesima preuzme Savet za borbu protiv korupcije, kaže Gavrilović.
– Evidentno je da širenje antikorupcije nailazi na otpor. Statistička analiza podataka Agencije govori da je samo deset od 145 lokalnih samouprava u Srbiji usvojilo lokalne antikorupcijske planove i osnovalo lokalno antikorupcijsko telo, a da je od toga samo jedno osnovano po Modelu Agencije. Svi planovi su doneti u neparticipativnoj i netransparentnoj proceduri, u kojoj su predstavnici lokalnih samouprava bili glavni autori – kaže Gavrilović za naš list.
On dodaje da je zahvaljujući onome sto su BIRODI i LAF Niš u proteklih sedam godina uspeli da urade na planu borbe protiv korupcije, mnoge međunarodne agencije, pre svih USAID, kao i EU, opredelili milionska sredstva za podršku toj borbi.
– Želim da verujem da će taj novac biti efikasno iskorišćen, uprkos tome što se to, sudeći po rezultatima na planu borbe protiv korupcije, za prethodnih 18 godina ne može reći – kaže Gavrilović.
Spisak
Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, LAP-ove je po Modelu Agencije izradilo i usvojilo 13 gradova: Vršac, Zrenjanin, Kraljevo, Kragujevac, Kruševac, Leskovac, Loznica, Pančevo, Požarevac, Sombor, Subotica, Užice i Šabac.
Propusti
– Beograd nije udostojio Agenciju ni odgovora zašto skoro godinu dana po isteku roka propisanog Modelom nije usvojio LAP i formirao antikorupcijsko telo. Agenciju je za takav odgovor uskratio i Čačak, grad Verice Barać, koji, između ostalog, nije našao za shodno ni da, recimo, jednu ulicu nazove po njoj. Član lokalnog antikorupcijskog tela u Požarevcu postala je donatorka SNS-a, a taj izbor članova se našao pred Višim sudom u tom gradu… – kaže Zoran Gavrilović.
Usvajanje LAP-a u Nišu blokirano
Svih sedam članova Radnog tima za izradu novog LAP-Niš koje je predložio LAF Niš podneli su sredinom marta kolektivnu ostavku na članstvo u timu, čime je njegov legitimitet doveden u pitanje, pošto Model Agencije predviđa da su predstavnici lokalnih antikorupcijskih tela, tamo gde ona postoje, „obavezni članovi“ tih timova. U obrazloženju ovakve odluke oni su naveli nezadovoljstvo pasivnošću predstavnika Grada u Radnom timu, kao i nerešavanje problema, zbog čega je izrada plana, posle devet meseci od inicijalnih aktivnosti, potpuno zamrla. Gradonačelnik Niša Darko Bulatović, koji je koordinator Radnog tima, uopšte nije učestvovao u radu, a ni nakon šest meseci nije odgovorio na zahtev predstavnika LAF-a da članovi tima ne treba da budu osobe kojima su izrečene sankcije ili se protiv njih vode postupci u vezi sa korupcijom pred pravosudnim organima i Agencijom za borbu protiv korupcije. R. D.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.