Partijska skupština u Vučićevom zarobljeništvu

Kako se u istraživanju navodi, funkcija predsednika političke stranke kao asocijacija privatnih, odnosno partikularnih interesa i funkcija predsednika Republike, koja je vezana za javni interes, su nespojive, i predstavljaju kršenje odredbi Ustava i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

„Pored toga, Aleksandar Vučić je u situaciji da svoj uticaj odnosno rejting u javnom mnjenju tokom kampanje za parlamentarne izbore iskoristi za svoje lične i partijske interese, na način da omogući izbornoj listi Srpske napredne stranke veći broj poslanika u Narodnoj skupštini. Za uzvrat, parlament će biti lišen kontrolne uloge, čijoj je većini on partijski šef, koja mu je dužnik za bolji izborni rezultat. Na ovaj način predsednik Republike koristi društveni uticaj i vrši zloupotrebu javne funkcije, što je prema članu 2 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čin korupcije“, navodi Gavrilović.

Tako se Skupština, nastavlja on, stavlja u zavisan odnos prema predsedniku Srbije i predsedniku SNS, koji zakonski može da inicira i njeno raspuštanje.

„Sve navedeno za rezultat ima potčinjavanje najmanje dve grane vlasti političkoj partiji. Naime, izvršna i zakonodavna vlast se potčinjavaju političkoj stranci na čijem čelu se nalazi predsednik i stranke i Republike sa izraženim uticajem na javno mnjenje preko kontrolisanih medija“, zaključuje se u analizi.

Međutim, žrtva istog procesa, osim parlamenta koji će izgubiti nadzornu funkciju, biće i sama SNS, smatra Gavrilović, tačnije njen institucionalni integritet.

„Ovo je početak kraja SNS. Nakon odlaska Vučića sa čela SNS-a, novi predsednik SNS će biti predsednik bez stranke i stvarne moći. Skupština stranke će ostati ljuštura, dok će prava moć biti u Skupštini Srbije kao stvarnoj partijskoj skupštini SNS. Srbija će, nažalost, ostati sa zarobljenim parlamentom sa zamrznutom zakonodavnom vlašću, koji će biti legitimitator, a ne nadzornik izvršne vlasti, odnosno predsednika i Vlade“, zaključuje Gavrilović.

U analizi Gavrilović detaljno predstavlja normativni okvir koji uređuje ovu situaciju, pozivajući se na odredbe Ustava, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o predsedniku Srbije, Zakona o sprečavanju korupcije iz 2019, Zakona o političkim aktivnostima i Zakona o Narodnoj skupštini. Istovremeno, on poziva Agenciju za borbu protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, Republičku izbornu komisiju, EU posrednike, misiju OEBS-a u Srbiji da odreaguju u skladu sa svojim nadležnostima i ovlašćenjima.

Nadležnosti predsednika

Ustavom Republike Srbije (član 112) su definisane nadležnosti Predsednika Republike: predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom, postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije i vrši i druge poslove određene Ustavom.

Kako je govorio Vučić

Tokom kampanje za predsedničke izbore 2004, tada generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić je prebacio tadašnjem predsedniku Republike što je predsednik stranke i države: „On ne bi smeo, u skladu sa članom 86. stavom 8, Ustava Republike Srbije, a koji kaže da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost… S druge strane, jeste ta moralna nit, po kojoj takođe, ne bi smeo da bude predsednik jedne političke stranke i da se uvek obraća tim biračima, a da zanemaruje ili ponekad čak i vređa birače drugih političkih stranaka ili njegovih protiv kandidata“.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.