Podela vlasti u Srbiji nalik je trojici braće. Starija braća ( izvršna i zakonodavna vlast), onom trećem – najmlađem ( sudskoj vlasti ), ne dopuštaju da odraste.
I ne samo da mu ne dopuštaju da odraste nego mu ne dozvoljavaju ni da govori. Sudska vlast u Srbiji je onaj najmlađi brat koga starija braća, ali i svi njihovi drugovi, vređaju i udaraju mu „ćuške“ čim bi pokušao nešto da govori.
Alumni klub Pravosudne akademije koji okuplja polaznike pravosudne akademije, sudije i zamenike tužilaca koji su na trogodišnjem mandatu ali i one koji su na stalnoj funkciji uputio je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti člana 24 st. 3 Zakona o visokom savetu sudstva. Ove odredbe propisuju da pravo da biraju kandidate za Savet imaju sve sudije sa stalnom sudijskom funkcijom uskraćujući pravo glasa sudijama koji su prvi put izabrani na trogodišnji mandat. Čini se da su ovakve zakonske odredbe najmlađem bratu izrodile mlađeg brata iz drugog braka. Zakonodavnoj vlasti bilo je logično da se najmlađi brat, kao što se starija braća ponašaju prema njemu, ponaša prema svom mlađem bratu. Da mu udara „ćuške“ i da mu ne dozvoljava da govori.
I čim su „Alumnisti“ zatražili da se o pitanjima sudske vlasti pitaju sve sudije koju tu vlast čine, njima je brže bolje udarena „ćuška“. Tako je g. Aleksandar Fatić u autorskom tekstu „Put istine za sudije je samotan“ ove „Alumniste“ nazvao stranačkom omladinom, koja samo traži rukovodeće funkcije ( one valjda po pravilu treba da pripadnu najstarijoj braći). Istovremeno g. Fatić te iste sudije, koje ne treba ni za šta pitati, označava kao najveće krivce što se ne može zatvoriti Poglavlje 23 u pristupnim pregovorima sa EU. Može li najmlađi brat koji se ne pita ni za šta biti odgovoran za sve?
Piše g. Fatić da „Alumnisti“ traže funkcije iako se inicijativom traži da se odluči samo o tome ko ima pravo glasa a ne i ko se može kandidovati za člana Saveta jer je Ustav ovo pitanje jasno rešio. Pri tome on nije propustio priliku da unizi celokupno pravosuđe navodeći da su sudije korumpirane, da su pripadnici resavske škole i da je njihovo ponašanje perverzija sudstva.
Od ovakvih i sličnih neosnovanih optužbi, kleveta i uvreda pravosuđe se mora glasno braniti. Neće ga braniti ni profesori, ni novinari, a ponajmanje pripadnici one druge dve grane vlasti. U borbi za svoj glas najmlađa braća su prepuštena sama sebi. Ukoliko se bore zajedno, mogu jednog dana dovoljno ojačati da se suprotstave onoj starijoj braći.
Pravosuđe u Srbiji je dvolično odelo drugih grana vlasti koje se čuva u ormaru za posebne prilike. Shodno prilikama bira se lice odela. Tako se u nekim prilikama oblači ona otrcana i pocepana strana sa izgovorom da je odelo podmetnuto, a u drugim ona nova i svetlucava kako bi se pred svetom prikazalo u najboljem svetlu. (Postoji i ono odelo na prugicama ali je negde u ormaru zatureno verovatno krivicom sve tri grane vlasti pa ga retko ko oblači.)
Ko će koje odelo nositi i da li će pravosuđe i dalje biti dvolično odelo ili odelo sa jednim licem za sve prilike zavisi od onih koji će pravosuđe predstavljati u pravosudnim savetima. Oni koji će ga predstavljati u pravosudnim savetima imaće potpuni legitimitet i dovoljnu snagu samo ukoliko budu podržani od strane svih sudija, odnosno tužilaca.
Autor je sudija i potpredsednik Alumni kluba Pravosudne akademije
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.