Podeljeni stavovi oko oštrijih kazni

I kao što su pre šest meseci predstavnici dve strane potpuno suprotno gledali na pooštravanje kaznenog sistema, tako i danas ne može da se pronađe mnogo dodirnih tačaka između njih.

Novina koja je tokom usvajanja zauzela najviše prostora u medijima ticala se ukidanja zatvorske kazne od 30 do 40 godina. Od 1. decembra, počiniocima najtežih krivičnih dela pretiće doživotna zatvorska kazna. U tim slučajevima, predviđena je mogućnost uslovnog otpusta nakon 27 godina kazne, osim za nekoliko najtežih krivičnih dela.

Za teško ubistvo deteta ili trudne žene, smrti usled silovanja, obljubu deteta, nemoćnog lica i obljubu zloupotrebom položaja kada je usledila smrt deteta ubuduće neće biti moguće ublažiti doživotnu kaznu zatvora.

Prema rečima Aleksandra Perišića, sudije Trećeg osnovnog suda i člana Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije, zamisao iza uvođenja kazne doživotnog zatvora je da preventivno utiče na izvršioce najtežih dela.

– Kako je kazna od 40 godina uvedena 2006. nije bilo dovoljno vremena da se vidi njen pun efekat. Međutim, imajući u vidu porast nasilnih dela u poslednjem periodu, pogotovo prema deci, zakonodavac je smatrao da je neophodno uvesti strožu kaznu koja bi preventivno delovala na potencijalne počinioce, kaže Perišić, koji je učestvovao u radnoj grupi za izmene Krivičnog zakonika.

Pored doživotne zatvorske kazne, izmenama je predviđen i niz drugih mera koje zbirno treba da imaju za cilj smanjenje stope kriminaliteta.

U te mere spada i pooštravanje kazni za povratnike. Pa tako u slučajevima u kojima između dve osude nije prošlo pet godina sud neće moći da izrekne kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne. Kod višestrukih povratnika za dela sa umišljajem zatvorska kazna ne može da bude manja od polovine raspona za pojedinačna krivična dela.

Ove mere, ističe Perišić, usmerene su na one koji su uporni u kršenju zakona.

– Ove odredbe neće uticati na ljude koji iza sebe nemaju krivična dela, već isključivo na one koji krše zakon u kontinuitetu. Ideja je da se osoba koja planira da izvrši krivično delo dobro zamisli pre nego što to učini, imajući u vidu da mu preti znatno viša zatvorska kazna nego do sada, navodi Perišić. Ublažavanje kazne ubuduće neće biti moguće ni za neovlašćenu prodaju i stavljanje u promet opojnih droga.

Puni efekti ovih izmena, napominje Perišić, trebalo bi da se osete u narednih tri ili četiri godine. Kako naglašava, ubeđen je da će se videti pad stope kriminaliteta kao posledica ovih izmena.

NJegov stav ne deli Katarina Golubović, izvršna direktorka Komiteta za ljudska prava (YUCOM), tvrdeći da je pooštravanje Krivičnog zakonika pred parlamentarne izbore čist primer punitivnog populizma.

– Ne treba zaboraviti ogroman uticaj na ograničenje suda da odmeri kaznu u skladu sa dosadašnjom praksom i to će uneti turbulencije u dosadašnjem odlučivanju i umanjiti ulogu sudije u individualizaciji kazne. Takođe, kazne će biti duže. Da li se kroz duže kazne zatvora smanjuje ili povećava mogućnost resocijalizacije je svakako pitanje na koje treba da odgovore specijalni pedagozi. Oni za mišljenje nisu ni pitani, a samo uspešna resocijalizacija, uz prevenciju, smanjuje stopu kriminaliteta, kaže Golubović.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.