Poverenik naložio Tanjugu da dostavi podatke o dugovanjima

Poverenik je ovako odlučio, naime, nakon što je naša redakcija uložila žalbu protiv novinske agencije koja je u vlasništvu države, te kao takva podleže interesovanju javnosti za njeno poslovanje. Tim pre što je Tanjug, uredbom koja je doneta 2015. godine, trebalo da prestane da postoji, a ova medijska kuća i dalje proizvodi i prodaje vesti, dobija velike sume novca od javnih preduzeća i državnih organa, dok pritom istoj toj državi duguje značajne iznose novca na konto neplaćenih poreza i drugih dažbina.

Danas je od Tanjuga zatražio informacije o njihovim dugovanjima po osnovu neplaćenih poreza prema nadležnim državnim organima na gradskom i republičkom nivou, podatke o tome kojom imovinom, na koji način i po kom osnovu raspolažu, ali i na osnovu kojih dokaza o vlasništvu je ta agencija založila vredna umetnička dela Sekretarijatu za javne prihode Grada Beograda.

Na sva ova pitanja Tanjug će, po odluci Poverenika, morati da nam odgovori u roku od pet dana od prijema rešenja, a naloženo je i da u roku od sedam dana podnese izveštaj Povereniku o izvršenju rešenja.

Predstavnici Tanjuga su, inače, u svom izjašnjavanju Povereniku prvo naveli da im predmetni zahtev nije ni dostavljen, a onda su se pozivali na to da je zahtev, koji navodno nisu dobili, nejasan, te da „tražene informacije ne potpadaju pod okvir Zakona, jer u konkretnom slučaju nije reč o informacijama koje se odnose na ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine“ dodavši da Danas ovim zahtevom „zloupotrebljava“ pravo na pristup informacijama od javnog značaja.

Ipak, nijedno od ovih opravdanja Poverenik nije uvažio, već je u obrazloženju rešenja u korist Danasa navedeno da postoji opravdani interes javnosti da zna ovakve informacije jer se tiču rada organa vlasti.

Umetničkim delima odlažu plaćanje poreza

Povod za sva ova pitanja bili su nejasni uslovi pod kojima je agencija Tanjug založila vredna umetnička dela u korist Grada Beograda kako bi odložila plaćanje poreskog duga od 5,7 miliona dinara. Ovaj dug nastao je za korišćenje državnog zemljišta, izvestio je CINS, otkrivši pritom da Tanjug ima pravo na korišćenje njiva i objekata u beogradskim opštinama Čukarica i Zemun. Kako javno preduzeće Tanjug može da poseduje imovinu – koristi državno zemljište, i daje u zalog umetnička dela, još uvek nije jasno.

Dobili 114 miliona dinara od države

S druge strane, Tanjug je za sve vreme od kada je trebalo da bude ugašen, samo od komercijalnih ugovora sa državnim institucijama, koje dobija po povlašćenim uslovima, zaradio više od 114 miliona dinara, otkrio je CINS. U dugove agencije Tanjug, koja je 2016. godinu završila sa gubitkom od 51,3 miliona dinara, sada se ubraja i onaj za porez na imovinu od oko 5,7 miliona dinara, zbog čega je Tanjug založio umetnička dela.

Prodaja brenda za dugove

Tanjug je posle neuspešne privatizacije ugašen 31. oktobra 2015. po Zakonu o javnom informisanju, ali uprkos tome nije prestao da emituje vesti. Navodno, država je bila nemoćna pošto rukovodstvo tog javnog preduzeća nije podnelo završni račun za 2015, što je preduslov za promenu „statusa“, odnosno formalno gašenje u APR. Danas je nedavno došao do saznanja da bi agencija mogla biti prodata, i to samo kao brend, čime bi se, kako su objasnili stručnjaci, mogla namiriti zaostala dugovanja.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.