Foto: Stefana SavićNiška ombudsmanka Sanja Stojančić predložila je da grad Niš formira Biro za pružanje besplatne pravne pomoći građanima do donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji, inače, nije usvojen ni 12 godina nakon stupanja na snagu Ustava Srbije koji garantuje tu vrstu pomoći građanima.
– Potrebno je da Gradska uprava Grada Niša razmotri funkcionisanje službi pravne pomoći pri gradskim opštinama i u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi eventualno razmotri organizaciju jedinstvene službe pravne pomoći na nivou Grada, koja bi funkcionisala kao Biro, efikasno postupala i omogućila građanima ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na pravnu pomoć, a do donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći – navodi se u Izveštaju o radu zaštitnika građana Niša za 2017. godinu.
Ona je ovakvu preporuku obrazložila time da u pet gradskih opština u Nišu ili ne postoje službe besplatne pravne pomoći ili su one „nedovoljno dobro organizovane“.
– Takva činjenica je doprinela da pravda bude dostižna malom broju građana, koji imaju mogućnost da plate advokatske usluge za sastavljanje pravnih lekova i zastupanje pred sudovima i drugim državnim organima – navela je zaštitnica građana Stojančić u izveštaju koji je usvojen na poslednjoj sednici gradske skupštine.
Srbija je, inače, jedina zemlja u Evropi bez Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji predstavlja jedan od najbitnijih elemenata vezanih za pregovaračko Poglavlje 23. Besplatnu pravnu pomoć građanima garantuje Ustav iz 2006. godine, koji predviđa da je mogu pružati advokatura i jedinice lokalne samouprave. Ustavna strategija iz 2010. nalaže donošenje zakona koji će regulisati tu materiju.
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći trebalo je da bude usvojen pre godinu i po dana, a da njegova primena započne početkom ove godine. Glavna prepreka njegovom usvajanju, kako je potvrdilo i Ministarstvo pravde, jeste spor između advokata i nevladinih organizacija oko toga ko može biti pružalac te vrste pomoći.
Advokatska komora zastupa stanovište da ovu uslugu treba da pružaju isključivo advokati, dok aktuelni Nacrt zakona to pravo u velikoj meri daje i civilnom sektoru, uvažavajući njegovo bezmalo dvadesetogodišnje iskustvo u tom poslu. Prema tom nacrtu, nevladine organizacije i dalje neće moći da zastupaju građane na sudu, osim u postupku zaštite od diskriminacije i dobijanja azila, kao i pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Slično tražio i LAF
Predlog zaštitnice građana o formiranju neke vrste gradske službe za besplatnu pravnu pomoć nije novina. Lokalni antikorupcijski forum Niš, samostalno i nezavisno gradsko telo – koje je sada u ostavci, tražilo je od 2014. godine da Grad formira Kancelariju za pružanje besplatne pravne i druge pomoći građanima koji ukazuju na sve vidove zloupotreba sa elementom korupcije, pre svega u javnom sektoru, a koja bi bila pod ingerencijom tog tela. Nakon početne verbalne podrške takvoj ideji, predstavnici grada su se „predomislili“, pa su negativni odgovori bili obrazloženi tvrdnjama da Grad za to „nema para“, kao i da u pravnom sistemu Srbije već postoji takve službe „pa nema potrebe za dupliranjem“.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
