Foto: Medija centarPrivatnost građana je potcenjena kao pravo i kao vrednost, kako od strane sudova i tužilaštava, tako i od samih građana.
Tužilaštva skoro da i ne pokreću postupke zbog povrede prava na privatnost, čak i u slučajevima masovnije kompromitacije podataka (poput onih iz baze kovid pacijenata, na primer) a građani još uvek nemaju svest o tome koliko je važna institucionalna zaštita ličnih podataka.
U ovakvoj atmosferi dočekujemo ovogodišnji Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, 28. januar, zajednička je ocena grupe organizacija civilnog društva koje se ovom temom bave a koje su tokom ove sedmice organizovale „Nedelju privatnosti“, seriju onlajn diskusija o zaštiti ličnih podataka građana u različitim sferama.
Da je povreda ovog prava gotovo nevidljiva u praksi tužilaštava i sudova dokazuje i podatak da su u poslednjih pet godina donete samo dve osuđujuće presude, a ukupno formirano samo 28 predmeta, za krivično delo povodom povrede ovog prava.
Od toga je samo u dva slučaja javno tužilaštvo smatralo da ima razloga da pokrene postupke, a u 26 ostalih reč je o privatnim tužbama građana.
Javna tužilaštva ignorišu prijave Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jer nijedna krivična prijava ovog organa, od ukupno 17 podnetih, nije dobila epilog.
Ovo su neki od zaključaka analize postupanja tužilaštva i sudova od 2015. do 2020. koju je, tokom „Nedelje privatnosti“, predstavila organizacija Partneri za demokratske promene Srbija („Partneri Srbija“), jedan od pokretača ove onlajn manifestacije.
Ana Toskić Cvetinović iz ove organizacije smatra da je jedini način da ovo pravo dobije na važnosti u društvu, da građani samo podnose krivične prijave ili traže naknade štete za povredu ovog svog prava.
Osim sudske zaštite ovog prava, na jednoj od diskusija je bilo reči i o neadekvatnoj zaštiti zdravstvenih podataka građana tokom pandemije.
Pohvaljeni su napori države da iskoristi nove tehnologije za ažurniju borbu protiv pandemije ali je i kritikovana njena nekompetentnost kad je reč o zaštiti privatnosti građana.
Informaciona baza pacijenata obolelih od kovida, koja je morala imati najviši stepen zaštite privatnosti, „procurela“ je u javnost na potpuno amaterski način.
Novi Nacrt Zakona o socijalnoj karti, godinama najavljivan kao način registrovanja socijalnog statusa građana, pa i boljeg praćenje položaja najugroženijih, takođe je bio tema jedne od diskusija.
Ima mnogo potencijalnih rizika za privatnost osetljivih kategorija građana koje zakonodavac mora uzeti u obzir učeći na prethodnim greškama drugih institucija koje su mahom zanemarivale zaštitu privatnosti građana.
Na svim diskusijama učestvuju i predstavnici kancelarije Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Od profesionalaca iz kancelarije Poverenika moglo se, tako, čuti da tužioci nisu još uvek potpuno edukovani da mogu da prepoznaju povredu prava privatnosti kao i da ni javna preduzeća ni privatne kompanije nisu u potpunosti stekla predstavu o značaju zaštite privatnosti u svom radu, kao ni o posledicama koje to može da proizvede.
Do kraja ove manifestacije biće reči i o povredi prava na privatnost dece žrtava nasilja i trgovine, kao i o pripadnika kvir zajednice.
„Nedelju privatnosti“ organizuju udruženja Partneri Srbija, Share fondacija, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, ATINA i „Da se zna“ kao i Beogradska otvorena škola. Manifestacija je deo projekta „Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku“, koji se sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
