Promene su moguće uz odgovarajuće obrazovanje

Biljana Tasić, izvršna direktorka udruženja Romag, o preporuci Saveta Evrope da se u kurikulume uključi istorija Roma

Ostavite komentar


  1. U našoj zemlji je zaživeo izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture.
    Postoje udžbenici za ovaj predmet koji je odobrilo Ministarstvo prosvete, a koje mi nastavnici koristimo od prošle godine. Ovi udžbenici osim romskog jezika obrađuju i baš teme koje ste naveli u tekstu.
    U AP Vojvodini se sprovodi više od 20 godina, ali na ne standardizovanom romskom jeziku.,
    Na jugu Srbije postoji više škola u kojima se izučava ovaj predmet.
    Zašto navodite istraživanja i radove stranih naučnika kada postoje relevantni radovi više naših naučnika o predrasuda a i stereotipima prema Romima u Srbiji? Mislim da bi oni bili slikovitiji.

  2. Poštovani kolega,
    pročitala sam tekst i videla vaš komentar, pa sam se vratila da još jednom pažljivo pročitam tekst, jer ove stvari nisu u saglasju.
    Kažete da je u našoj zemlji zaživeo predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, ja sa vama ne mogu da se složim, jer je veoma mali broj škola u kojima se ovaj predmet realizuje i sa veoma malim procentom koji se kreće od 10 do 30%, sem u jednom slučaju za koji znam da iznosi 110 odsto i to je u Vojvodini. Kad već pričamo o Vojvodini, kako sami rekoste taj predmet se tamo realizuje već 20 godina, ali bez korišćenja standardizovanog romskog jezika, pa samim tim ne možemo da govorimo da je tu predmet zaživeo, jer se već dve decenije realizuje. Ali možemo da postavimo pitanje koji se dijalekat koristi i zašto se ne koristi onaj koji je standardizovan na nivou naše države? Kad kažete da na jugu Srbije postoji više škola u kojima se ovaj predmet realizuje, verovatno mislite na ukupno dve škole? Tako nam ostaje ključno pitanje, a šta je sa Centralnom Srbijom u kojoj predmet nije zaživeo, jer se realizuje u samo jednoj školi u Beogradu? Dakle, ispada da manipulišete činjenicama, što je ne samo nekolegijalno, nego i neetično.
    Dalje, pominjete udžbenike za romski jezik i kažate da ih je odobrilo MPNTR, a to je neistina. Udžbenike za uzrast od prvog do četvrtog razreda je odobrio ZUOV, pri tom ne pominjete da udžbenici za uzrast od petog do osmog razreda čak ni ne postoje.
    Dalje, kažete da se sve ovo što je gospođa Tasić navela u tekstu nalazi u tim udžbenicima, a to je poštovni kolega neistina i to može bukvalno da se proveri za pet minuta. Udžbenike za ovaj predmet svi imamo i znamo šta je u njima napisano. A, ni jedna od navedenih stvari u tekstu se ne nalazi u njima.
    Što se tiče obog poslednjeg komentara u vezi sa tim ko kog stručnjaka treba da navodi, apsurdno je komentarisati i zaista ne mogu da razumem kako neko može da traži da se rasizam objašnjava na „slikovit“ način.
    Veliki pozdrav od koleginice

  3. „Osim izrazito negativnih istorijskih razdoblja neophodno je uključiti i narative u kojima Romi nisu žrtve, već aktivni učesnici antifašističkih pokreta ili delatnici koji su znatno doprineli lokalnom, nacionalnom ili evropskom kulturnom nasleđu.“
    Vreme je da se Romima oda priznanje. Oni jesu naša braća! Pamtim još dedine priče o Romima u njegovom vodu u Balkanskim i Prvom ratu. Borili su se muški! Sa nekima je ostao u vezi i prijateljstvu do svoje smrti.

Ostavite komentar


Vladavina prava

Počelo suđenje po tužbi protiv Šapićeve fondacije 6

Počelo suđenje po tužbi protiv Šapićeve fondacije

Pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu održano je ročište po tužbi Udruženja roditelja dece sa autizmom, „Svoj svet “ iz Novog Sada protiv Fondacije „Budi human – Aleksandar Šapić“ zbog toga što je jednostrano, bez ikakvog obrazloženja i obaveštenja, prekinulo sve humanitarne akcije čiji su korisnici bili udruženja građana i ustanove.

Naslovna strana

Naslovna strana za 26. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Bisera Veletanlić, muzičarka

Danas je list koji je društvu apsolutno neophodan. Šteta što nema više listova poput Danasa.