Raste nepoverenje mladih prema EU

S druge strane, 38 odsto nije za ulazak u EU, a petina je neopredeljena, pokazuju rezultati istraživanja o položaju i potrebama mladih u Srbiji, koji je nedavno predstavila Krovna organizacija mladih.

Istraživači te organizacije ukazuju na tendenciju da se odnos mladih prema EU integracijama sve više posmatra iz negativnog ugla. U poređenju sa prošlogodišnjim istraživanjem, zabeležen je značajan rast broja mladih koji EU vide negativno i koji ne podržavaju ulazak naše države u EU, iako većina i dalje vidi Srbiju u toj organizaciji. Anketa je pokazala da je čak 40 odsto mladih reklo da je neutralno ili ravnodušno na pomen EU, trećina ima negativne reakcije, a 27 odsto pozitivne.

Prosečnom ocenom 3,1 (na skali od jedan do pet) učesnici istraživanja su ocenili tvrdnje da je EU uređen sistem u kojem se znaju pravila i da se EU postepeno raspada i neće još dugo opstati. Tvrdnju da ulaskom u EU gubimo nacionalni identitet ocenili su sa 2,5 dok su najskeptičniji prema stavu da je EU garant mira i stabilnosti (2,2). Zanimljivo je da su ocene na sve tvrdnje ove godine niže nego lane.

Pridruživanje EU mladima će, pre svega, omogućiti više putovanja, bolje mogućnosti za posao i da više zarade, zaštitu ljudskih prava i kvalitetnije obrazovanje. Nešto nižim ocenama su ocenjene tvrdnje da će to omogućiti bržu demokratizaciju Srbije i vladavinu prava, te da će povećati ugled naše zemlje i bezbednost.

Da Srbija u kreiranju spoljne politike treba da se oslanja na EU smatra 27 odsto mladih, a gotovo identičan broj misli da to treba da bude Rusija. U poređenju sa prethodnim istraživanjem, za 10 odsto je porastao broj onih koji kažu da Rusija treba da bude oslonac naše spoljne politike, dok su rezultati ostali isti kada je reč o EU, uprkos padu podrške ulasku Srbije u Uniju.

Jak lider

Svega 30 odsto mladih veruje da je demokratija najbolji oblik vladanja, a u poređenju sa prošlom godinom, podrška demokratiji je dodatno opala. Istovremeno, među mladima raste uverenje da je Srbiji potreban jak lider i jak vođa koga će narod slediti – čak polovina anketiranih saglasila se sa tim stavom, a u odnosu na lane, broj mladih koji veruje u to je porastao za čak 10 odsto. Zanimljivo je da daleko više žena nego muškaraca priželjkuje jakog lidera. Tek svaki peti ispitanik smatra da bi Srbija trebalo da bude monarhija.

Levica, desnica, centar

Istraživači su pitali mlade i da li mogu sebe da pozicioniraju na skali levica – centar – desnica, a rezultati su pokazali da čak polovina ne može, što ukazuje na političku neinformisanost, ali i na odsustvo jasnog razlikovanja političkih ideja na političkom tržištu. Među onima koji sebe mogu da pozicioniraju, gotovo da postoji balans u političkom centru kome i pripada najveći broj ispitanika. Krajnje ekstremni polovi političkog pozicioniranja nisu u prevelikoj meri zastupljeni, ali svakako jesu osnova za upozorenje da se i među mladima neguju krajnje ideologije i vrednosti, ukazuju istraživači.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.