Razmatramo da li je podrška EU vladavini prava dala rezultate

Konkretno, mi razmatramo da li je okvir podrške EU za vladavinu prava bio prikladan, odnosno koliki je opseg do kojeg je Evropska komisija „targetirala“ najrelevantnije oblasti, imajući u vidu nacionalni kontekst i potrebe, kaže za Danas Vensan Buržea, viši zvaničnik zadužen za komunikaciju Evropskog revizorskog suda, upitan koji su glavni ciljevi takve analize.

Portal European Western Balkans preneo je nedavno saopštenje Suda u kojem se, između ostalog, navodi da je završetak revizije planiran za kraj 2021.

Buržea za naš list ukazuje da se takođe razmatra da li je podrška EU „dobro iskorišćena za bavljenje pitanjima koja su identifikovana kao ključna, recimo, administrativni kapacitet, politička volja“, kao i da li je podrška Unije „rezultirala konkretnim i održivim poboljšanjima u domenu vladavine prava, u skladu sa standardima EU“.

On ističe da monitoring „pokriva“ sve četiri države kandidate za članstvo u EU (Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju), dva potencijalna kandidata (Bosnu i Hercegovinu i Kosovo) na Zapadnom Balkanu.

U tom kontekstu, citira reči Juhana Partsa, člana Evropskog revizorskog suda, zaduženog za navedeni monitoring: „Vladavina prava je preduslov za članstvo u EU koji nije podložan pregovorima. Ipak, države Zapadnog Balkana se i dalje suočavaju sa pitanjima koja se tiču korupcije i načina na koji funkcionišu javne institucije, što ometa njihovo pristupanje EU. Naš monitoring će proceniti da li im EU zaista pomaže da ostvare napredak u ovim domenima, kako bi mogle da uskoro budu na putu da se pridruže Uniji“.

Odgovarajući na pitanje koji su mogući koraci institucija EU nakon što bude obavljen monitoring, sagovornik Danasa poručuje: „Kada bude bio objavljen izveštaj o našem monitoringu, biće predstavljen Evropskom parlamentu i Savetu EU, kao i svim drugim zainteresovanim stranama, poput nacionalnih parlamenata, relevantnih aktera i predstavnika civilnog društva. Ogromna većina preporuka iz izveštaja se uglavnom sprovodi u delo“.

Povodom početka monitoringa u Evropskom revizorskom sudu, Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), konstatuje za naš list: „Budući da govorimo o eksternom revizoru Evropske unije, takozvanim čuvarima finansija, dobro je da je Evropski revizorski sud prepoznao potrebu procene efikasnosti mera EU za podršku vladavini prava na Zapadnom Balkanu. Revizija učinka jedna je od tri tipa revizije koja ova institucija priprema. Na ovaj način će se proveriti da li su uložena sredstva EU zaista doprinela unapređenju onih oblasti kojima su namenjena“.

– Politika proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan i dalje je prioritet, ali je jasno da izveštaji i Evropske komisije ali i drugih relevantnih međunarodnih tela, bar za Srbiju, pokazuju da napretka u oblasti vladavine prava nema ili je veoma ograničen. EU izdvaja velika sredstva za unapređenje stanja, i prema tome nadamo da će izveštaj Evropskog revizorskog suda dati jasne preporuke EU kako da poveća ili uslovi dalje unapređenje mehanizama za borbu protiv korupcije i osnaži institucije, koje treba da su stub poštovanja vladavine prava, ukazuje Spremo.

Govoreći na istu temu, Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Podgorice, ističe: “ Uzimajući u obzir da sve države Zapadnog Balkana, pod okriljem EU politike uslovljavanja, već izvjesno vrijeme sprovode mjere koje se odnose na vladavinu prava, a da je njihov učinak ograničen, inicijativa Evropskog revizorskog suda je dobra i trebalo bi da doprinese boljem sagledavanju do sada postignutog“.

– U najavi inicijative je istaknuto da je njen cilj utvrđivanje da li je podrška vladavini prava dobro adresirala ključne probleme u svakoj od država, što bi trebalo da bude posebnog značaja za unapređenje mjera, njihovu konkretizaciju i uopšte fokusiraniji pristup EU jačanju vladavine prava u regionu. Najzad, ovakva inicijativa bi trebalo da obezbijedi dodatni materijal za sprovođenje nove metodologije Evropske komisije, a čiju primjenu čekaju četiri države Zapadnog Balkana. Stanje vladavine prava na Zapadnom Balkanu je na nezadovoljavajućem nivou i svaki pokušaj boljeg sagledavanja dometa reformi i aktivnije uloge EU raduje, ali kako osim cilja nisu poznati okvir i sadržaj ove inicijative, treba sačekati sa ocjenom, napominje Marović.

Kontrolna institucija

Evropski revizorski sud je jedna od pet glavnih institucija EU i predstavlja posebnu kontrolnu instituciju, nadležnu da ispituje sve prihode i rashode svih tela Unije, ukoliko to nije isključeno nekim zakonskim dokumentom. Sedište Suda je u Luksemburgu. Sud ima 25 nezavisnih članova koje imenuje Savet EU, uz prethodno mišljenje Evropskog parlamenta, na mandat od šest godina.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.