Samedin Rovčanin (EOF): Mladi sve manje slobodni 1

Kako afirmisati svoje mišljenje, doći u priliku da zastupaš interese drugih?

Samedin Rovčanin je uspeo. U toj meri da predstavlja glas mladih u najvećim svetskim institucijama. Ovaj mladi Prijepoljac bio je prvi omladinski delegat Srbije u Ujedinjenim nacijama. Sad je u Evropskom omladinskom forumu sa sedištem u Briselu. Diplomirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu nedavno je završio master studije sa najvišom prosečnom ocenom.

– Počeo sam davno kao volonter u Dečijem centru u Domu kulture u Prijepolju, pa Kancelariji za mlade, a 2014. godine sam sa nekoliko prijatelja osnovao organizaciju „Mladi i talentovani“. Kasnije smo pokušavali da sistematizujemo lokalnu omladinsku politiku kroz osnivanje lokalnog krovnog saveza mladih, prvog takve vrste u Srbiji, kaže Samedin Rovčanin, govoreći o počecima svog aktivizma.

* Kako ste stigli do UN?

– Javio sam se na konkurs Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva omladine i sporta i Udruženja za UN Srbije za prvog omladinskog delegata Srbije u Ujedinjenim nacijama 2017. Bilo je više stotina kandidata i nakon eliminacionih krugova, datum i vreme poslednjeg intervjua za najuže odabrane su mi javljeni kasno, pa sam na intervju otišao u jedinoj čistoj odeći koju sam u tom trenutku imao u ormanu – bermudama i Guns’n Roses majici. Moji protivkandidati nisu imali tih problema, bili su u odelima na peglu, kravatama i uglancanim cipelama. Nekoliko dana kasnije mi je javljeno da sam izabran.

* U čemu se sastojao taj angažman?

– Mandat omladinskog delegata traje jednu godinu i po mnogo čemu je sličan poslu bilo kog diplomatskog predstavnika jedne države u ovoj međunarodnoj organizaciji. Učestvovao sam i govorio u ime mladih Srbije na više foruma. Po važnosti bih izdvojio obraćanje na 56. zasedanju EKOSOK-a, jednom od pet najvažnijih organa UN-a i svakako najznačajnijem telu za pitanja globalnog društvenog i ekonomskog razvoja.

* Šta muči mlade sveta, koji su im slični problemi? Šta UN mogu tu da učine?

– UN su 2015. godine na Generalnoj skupštini usvojile Agendu 2030 i 17 ciljeva održivog razvoja koje su se 193 zemlje članice obavezale da će ostvariti do 2030. godine. Prvi cilj je iskorenjivanje siromaštva, osmi dostojanstven rad, sedamnaesti cilj jake institucije … Ovi ciljevi su jako važni za unapređenje položaja ne samo naših generacija, nego i brige o generacijama posle nas. Nažalost, kod nas još uvek nisu razvijeni mehanizmi za njihovu implementaciju i malo se o njima zna. Nekoliko puta sam znao da se nađem sa mladim kolegama na sastanku u nekom ministarstvu ili instituciji i da naše skromno znanje o Ciljevima održivog razvoja UN, nažalost, odnese prevagu nad znanjem onih koji su zaposleni da na njima rade. Takve situacije rađaju osećaj potištenosti i zapitanosti za budućnost društva u kojem živimo.

* Kako popraviti položaj mladih, da postanu vidljiviji u svojim zajednicama?

– Sve manje verujem u projekte za mlade kao rešenje. Tematski i organizaciono se ponavljaju godinama, nemaju objektivan kritični obuhvat, a ne možemo pobeći ni od činjenice da je prethodnih decenija potrošena velika količina resursa, a položaj mladih u Srbiji se nije značajnije popravio. Čini mi se ima nečeg duboko pogrešnog u tome što država preko svojih institucija jednoznačno usmerava projekte ka mladima i da je potrebno potpuno izvrnuti paradigmu: osnažiti mlade da autonomno projektima „ciljaju“ državu i tako je grade i menjaju. Neophodan preduslov za ovo je i jedan stepen dosegnutosti društvene i lične slobode, a čini mi se da je nje u poslednje vreme sve manje, čak i među mladima, kojima je sloboda nekada podrazumevano pripadala.

Mladi i konzervativni

* Ko su danas „mladi ljudi“?

– Zakon kaže da su to lica između 15 i 30 godina, a istraživanja godinama opisuju nove generacije kao izrazito individualne i prilično konzervativne. Odrastaju gajeći nepoverenje prema institucijama i uz osećaj da im se niko ne obraća, čak ni u sred predizbornih kampanja. Otuđeni su, često i jedni od drugih, sa društvenim mrežama kao primarnim sredstvom komunikacije i informisanja. Mladi su samo proizvod brige društva o njima. Najviše, ipak, razočarava, što sve manje čitaju.

Brisel

* Šta je tvoj novi angažman u Briselu?

– Evropski omladinski forum je najveća i najznačajnija evropska platforma mladih sa sedištem u Briselu, koja zastupa prava mladih na nivou Evrope i zalaže se za unapređenje njihovog položaja pred institucijama EU. Moj angažman će biti tehničke prirode i obuhvataće usklađivanje i superviziju nad finansijskim tokovima projektnih budžeta od približno tri i po miliona evra. Evropski omladinski forum realizuje programe i aktivnosti od najvišeg strateškog značaja i usmerava ih pre svega prema donosiocima odluka na nivou EU.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari