Sistemski zaštititi žene od muškog nasilja

Deo razloga sigurno leži u činjenici da njegove odredbe, zalazeći u mnoge oblasti društvenog života, na više načina mogu da unesu promene u postojeće, tradicionalne društvene odnose, rodno zasnovane privilegije i neravnotežu moći. Zaključeno je da proces donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti treba okončati što pre, a svakako tokom 2018. godine, imajući u vidu da je on već trebalo da bude usvojen još prošle 2017. godine kao element Akcionog plana za poglavlje 23. Potrebno je skrenuti pažnju da se pored ponekih nastojanja da se očuvaju tradicionalno zasnovani rodni odnosi, moraju poštovati Ustav Republike Srbije i međunarodne obaveze Srbije koje proističu iz ratifikovanih međunarodnih ugovora, koji su kao takvi deo domaćeg pravnog sistema, ali i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, koja su u skladu s globalnim međunarodnim i evropskim standardima o rodnoj ravnopravnosti.

Učesnici Okruglog stola su posebno naglasili da je neprihvatljiva „rodna neutralnost“ i „rodna simetrija“ koja postoji u nekim odredbama Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ratio legis ovog zakona jeste, u situaciji evidentne raširenosti rodno zasnovane diskriminacije žena u svim oblastima javnog života (zapošljavanja, rada, naknada za rad, zdravstvene i socijalne zaštite, političkog delovanja, odlučivanja i rukovođenja, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, medija, reproduktivnih prava, sporta…) – popravljanje položaja onih koje su diskriminisane zbog svoje rodne pripadnosti, a ne onih koji to nisu. Diskriminativno bi bilo jednako, „simetrično“ tretirati one koji su u nejednakom položaju jer se time odnosi nejednakosti samo produžavaju i jačaju. Zato mere za rodnu ravnopravnost nisu i ne mogu da budu mere simetričnog karaktera. S tim u vezi potrebno zakonsko postizanje vidljivosti specifičnog položaja žena i ženskih ljudskih prava uz jasno izražen stav države da je rodno zasnovana diskriminacija zabranjena i kažnjiva. Potrebno je, i ovim zakonom, nekim već postojećim zakonima, dodati odredbe za sistemsku zaštitu žena od muškog nasilja, jer je to suština zaštite od rodno zasnovanog nasilja, a ne svih i svakog od bilo kog vida nasilja ili nasilja od strane lica istog pola.

Javne rasprave o nacrtu Zakona o rodnoj ravnopravnosti održavaju se u poslednjoj nedelji juna u pet gradova Srbije i predstavljaju priliku da se u demokratski proces davanja primedbi i predloga, uključi širok dijapazon različito profilisanih aktera. Iako će postojeći Nacrt time sigurno pretrpeti znatne promene, može se konstatovati, posle javne rasprave održane 26. juna u Beogradu, da je letvica nivoa rodne ravnopravnosti njime već sada vidljivo podignuta a spremnost države da snažno suprotstavi rodno zasnovanom nasilju jasno potvrđena.

Javne rasprave će dati odgovor i da li je Srbija konačno spremna da ima zakon koji će pomoći da ono što postoji u Ustavu, postoji i u realnom životu, a to znači da i u praksi postoje jednaki uslovi za manje zastupljeni pol, i da li će ovaj zakon omogućiti da u oblastima u kojima žene nisu zastupljene ili su u daleko manjoj meri zastupljene nego muškarci one dođu i na mesta na kojima se odlučuje. Za sada je jasno da se mora usvojiti zakon koji može da se primeni u praksi, koji neće ostati mrtvo slovo na papiru, koji će biti prihvatljiv i prihvaćen, a da bi do tog ishoda došlo zavisi od što šireg društvenog konsenzusa u pogledu njegove sadržine. Ne ulazeći u detalje, takve odredbe su već sada u Nacrtu postojeće, npr. aktivne mere zapošljavanja za mlade nezaposlene žene, žene sa iskustvom partnerskog nasilja, pripadnice marginalizovanih grupa.

Autorka je naučna savetnica Instituta društvenih nauka

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.