„Skajp suđenja“ postaju mera Vlade

Nakon serije kritika struke da ni Ustav, a ni Zakon o krivičnom postupku ne poznaju saslušanje preko video-veze iz Ministarstva pravde su za Danas kazali da će ovu meru preporučiti Vladi, i da očekuju da „ova inicijativa u najkraćem roku bude formalizovana“.

– Inicijativa za suđenje putem video-linka potekla je od samih sudija, kao jedne od dodatnih mera u sprečavanju širenja zaraze i zaštite nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu. Ministarstvo pravde je na tu inicijativu odgovorilo opštom preporukom svim sudovima na teritoriji Republike Srbije, radi njihovog jednakog postupanja u ovakvim slučajevima, rečeno je Danasu u Ministarstvu pravde.

Oni naglašavaju da suđenja preko video-linka poštuju sva načela krivičnog postupka i da nijedno ljudsko pravo ovakvim načinom suđenja nije narušeno.

– Da bi se izbegle bilo kakve pravne nedoumice u tumačenju za vreme vanrednog stanja, tokom kojeg svi treba da budu ujedinjeni protiv korona virusa, Ministarstvo pravde će predložiti Vladi Republike Srbije da donese uredbu kojom će se dodatno precizirati mogućnost suđenja preko video-linka, kako bi se u potpunosti obezbedio efikasan krivični postupak protiv onih lica koja mogu da ugroze zdravlje drugih učesnika u krivičnom postupku, kažu u ministarstvu, dodajući da postoji i evropska inicijativa od strane zemalja EU da se u regionu prihvati praksa suđenja putem video-aplikacije za vreme vanrednog stanja izazvanog korona virusom.

Ukoliko Vlada saslušanje okrivljenih preko video-veze i usvoji kao meru za vreme vanrednog stanja, jedan od zahteva Advokatske komore Srbije će biti ispunjen.

Naime, AKS je nedavno u saopštenju kritikovao ovu praksu, ističući da ne može dopisom ministarstva da se uvodi saslušenje preko „skajpa“ u naš krivični sistem. Takve mere, insistirali su advokati, „moraju da budu donete u zakonitoj proceduri propisanoj Ustavom i od strane nadležnih organa“.

– Advokatska komora Srbije ne ulazi u pravo države da donosi i sprovodi mere za koje proceni da su u ovom trenutku svrsishodne u cilju zaštite svih građana, ali upozorava da se zakonitost tih mera ne sme dovoditi u pitanje. U tom smislu, neophodno je da Vlada Srbije donese odgovarajuću uredbu u skladu s navedenim ustavnim odredbama, naveli su u komori.

Govoreći o presudama koje su donete pre nego što „skajp suđenja“ postanu jedna od mera Vlade, predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac ističe da očekuje da svi advokati u žalbenom postupku napadnu presude jer Zakon o krivičnom postupku ne prepoznaje suđenje preko video-veze.

– Moja pretpostavka je da je vlast ovom merom želela da deluje preventivno i da pokaže da će oni koji se ogluše o mere Vlade biti brzo i efikasno kažnjeni. Međutim, to ne može da se radi na ovaj način, kaže Gostiljac.

Kritiku „skajp suđenja“ iznela je i advokatska kancelarija Tomanović, tvrdeći da time izvršna vlast ukida pravo na pravično suđenje.

„Odbrana putem ‘skajpa’ zakonom i Ustavom nije dozvoljena, niti je dozvoljeno da izvršna vlast obećava pritvor i maksimalne kazne, kao što je nedopustivo da pravosuđe postane administracija izvršne vlasti“, piše u saopštenju kancelarije Tomanović.

Ombudsman: Omogućiti komunikaciju advokata i klijenta

Zaštitnik građana ocenio je juče da je u vanrednom stanju potrebno da Ministarstvo pravde preduzme mere i omogući pristup alternativnim sredstvima i načinima komunikacije (Skajp) okrivljenog i branioca u posebnoj prostoriji, bez prisustva trećih lica, uz nadzor gledanjem, a ne i slušanjem, bez ograničenja komunikacije na 30 minuta. On je u dopisu koji je juče uputio Ministarstvu naveo da je te mere potrebno spovesti u cilju stvaranja neophodnih uslova za obavljanje poverljivog razgovora i pripremanja odbrane okrivljenog. Zaštitnik građana je dodao i da Ustav propisuje da mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenog članom 32 Ustava, koji se odnosi na pravo na pravično suđenje.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.