Sofija Mandić: Srbija u važnim oblastima ili nazaduje ili stagnira

Iz domaće perspektive, teško je opravdati nadu Brnabić, čija je Vlada u protekle četiri godine zemlju dovela u situaciju koju ona sada navodno želi da otkloni, kaže za Danas Sofija Mandić, pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), odgovarajući na pitanje da li su opravdana nadanja premijerke Ane Brnabić da će Evropska komisija u dokumentu o stanju u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 dati više ocene našoj državi nego što je to bio slučaj do sada. Takvi izveštaji objavljuju se na polugodišnjem nivou, i naredni bi trebalo da bude obelodanjen u junu.

Povodom premijerkine izjave da je „u mandatu ove Vlade mnogo urađeno“, naša sagovornica navodi:“Bilo bi dobro da čujemo šta je tačno urađeno što bi moglo da dovede do značajno boljih ocena, naročito imajući u vidu podatak da mandat ove Vlade traje nešto više od šest meseci“.

– Na kraju, treba se uvek vratiti na to šta je vladavina prava – ona obuhvata podelu vlasti, povinovanje vlasti Ustavu i zakonu, slobodne izbore i poštovanje ljudskih i manjinskih prava. Srbija u svim ovim oblastima ili nazaduje ili stagnira. Unija može dati nešto bolju ocenu samo ako primeni metod ocenjivanja inače loših đaka: pohvali ga da ne bi bio još gori, konstatuje Sofija Mandić.

Kako je preneo portal Euractiv na srpskom jeziku, premijerka je posle ovonedeljnih razgovora sa zvaničnicima EU u Briselu rekla da je zadovoljna sastancima i da su teme bile pre svega reforme u Srbiji na njenom evropskom putu, vladavina prava, sprovođenje preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije ODIHR, dijalog sa Prištinom i ono što Srbija radi na principu regionalne saradnje.

Brnabić je precizirala da je u sedištu EU razgovarala sa visokim predstavnikom EU Žozepom Borelom, izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i evroposlanicima Tanjom Fajon i Vladimirom Bilčikom, koji je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Brnabić je ukazala da Srbija „nastavlja da radi sa raznim međunarodnim organizacijama da bi se mediji i novinari u Srbiji osećali bezbedno i zaštićeno, ističući da je cilj da naša država bude skinuta sa liste zemalja koje ne ispunjavaju standard antikorupcijske grupe Greko, Saveta Evrope.

Dodala je da je razgovarala i o drugim stvarima koji se tiču osnovnih prava, uz konstataciju da „Srbija jako dobro radi“ i da se nada da će „non-pejper o vladavini prava biti mnogo bolji nego što je bio ranije“.

Euractiv je objavio i da su Tanja Fajon i Vladimir Bilčik u odvojenim porukama putem Tvitera saopštili da je na sastanku sa premijerkom Srbije bilo reči o međustranačkom dijalogu u Srbiji o izbornim uslovima.

Bilčik je naveo da je susret bio „veoma konstruktivan i otvoren“ i da se razgovaralo o „narednim koracima u međupartijskom dijalogu i reformama u Srbiji na njenom putu u EU“.

„Vrlo sam zadovoljan zbog saznanja da premijerka mere u vezi sa međustranačkim dijalogom smatra važnim prioritetom“, napisao je on.

Fajon je poručila da je sa premijerkom Brnabić „razmotren napredak u međustranačkim pregovorima opozicije i vlasti za poboljšanje uslova za demokratske, slobodne i poštene izbore u Srbiji“, dodajući da oni „teku dobro“.

„Saglasili smo se da moramo uložiti sve napore u poboljšanje političkog dijaloga u državi i učiniti sve da Srbiju što pre pripremimo za ulazak u EU. Sa reformama, efikasnom pravnom državom, slobodom medija. Evropski put je ključan za stabilnost, mir i napredak u regionu“, ocenila je ova evroposlanica, inače šefica Delegacije EP za odnose sa Srbijom.

Organizacije civilnog društva koje se bave ljudskim pravima ne dele optimistične stavove koje je premijerka prenela sagovornicima u Briselu, što je vidljivo i na primeru novog „Alarm-izveštaja“, Koalicije prEUgovor, o napretku Srbije u vladavini prava.

Agencija Beta je objavila da se u tom dokumentu, između ostalog, ocenjuje da su preduzeti koraci da se nastavi postupak izmene Ustava, predviđen Akcionim planom za Poglavlje 23, kako bi se obezbedile čvrste garancije nezavisnosti pravosuđa, ali da Nacrt ustavnih amandmana ne vodi ka ostvarenju tog cilja.

Konstatuje se i da nisu zabeležena nikakva poboljšanja kada je reč o zakonodavnom okviru za borbu protiv korupcije i već se ozbiljno kasni sa sprovođenjem Revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, usvojenog u julu 2020.

„Napretka nije bilo, a došlo je čak i do dodatnog pogoršanja u sprovođenju postojećih zakona o borbi protiv korupcije, posebno kada je reč o javnim nabavkama i upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu“, ocenjuje Koalicija, dodajući da Vlada i dalje zanemaruje Savet za borbu protiv korupcije.

Kada je u pitanju oblast slobode izražavanja i medija, Koalicija smatra a nije bilo napretka, da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zadržalo“ignorantski odnos prema zadacima koji su mu povereni“ i da „nestabilan, netransparentan i proizvoljan postupak sufinansiranja medijskih projekata predstavlja pretnju finansijskoj održivosti medija, naročito onih lokalnih“.

Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).

Najlošije ocene u izveštaju o korupciji

Srbija je u antikorupcijskom izveštaju mreže organizacija Liderstvo za razvoj i integritet Jugoistočne Evrope (SELDI) najlošije ocenjena od svih država Zapadnog Balkana kada je reč o kriterijumima koji ukazuju na „zarobljenu državu“, odnosno na neefikasnost antikorupcijskih politika i pristrasnost institucija u korist privatnog interesa. U izveštaju SELDI, koji je prvi objavio portal European Western Balkans (EWB), a prenela agencija FoNet, ističe se i nedostatak integriteta, nepristrasnosti i selektivno sprovođenje antikorupcijskih politika, kao i manjak integriteta javnih usluga. „Pravni okvir omogućava previše diskreciona i potencijalno nepravedna otpuštanja viših državnih službenika, kao i politički uticaj na imenovanja viših rukovodilaca, istaknuto je kao pitanje koje Evropsku komisiju ozbiljno zabrinjava“, navedeno je u izveštaju. Skreće se pažnja i na loše rezultate u borbi protiv korupcije, kao i na potrebu za reformom pravosuđa, koja bi ojačala nezavisnost sudstva od političkog mešanja. Kako prenosi EWB, u izveštaju se pominje odsustvo slobode medija, kao i to da „sve nacionalne televizijske frekvencije ili direktno kontroliše vlada ili su u vlasništvu onih koji imaju bliske veze sa ljudima na vlasti“. „Politički pritisak i sumnjivo vlasništvo značajno negativno utiču na nezavisnost medija“, zaključuje se u tom dokumentu. SELDI je koalicija 39 organizacija civilnog društva iz država Jugoistočne Evrope.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.