Spor godinu dana tapka u mestu

Nezadovoljni su ne samo zato što prilikom prelaska društvenog kapitala PKB-a u državni nije, po zakonu, izdvojen deo za zaposlene nego i što suđenje po tužbi koju su zbog toga podneli pre godinu dana, još nije počelo. Za petak je zakazano još jedno, šesto po redu pripremno ročište, ali kako je opet promenjena sutkinja, sada već treća, pribojavaju se da će ono opet biti odloženo.

Bivši radnici, sada penzioneri PKB osnovali su udruženje kako bi vratili svoj novac a procenjuje se da oko 3.000 članova potražuje oko 11 miliona evra. Naime, kada je u junu 2009. 65 odsto društvenog kapitala PKB-a prešlo u državni, tadašnje ministarstvo privrede zaboravilo je da iz tog portfelja izdvoji 15 odsto akcija koje su po Zakonu o privatizaciji pripadale zaposlenima. Država je tako postala stopostotni vlasnik korporacije jer je i pre te vlasničke promene imala 35 odsto udela. Već narednog meseca sklopljen je sporazum između PKB i Republičke direkcije za imovinu u kome su taksativno navedene sve nepokretnosti koje su prešle u državne ruke. Radnike opet niko nije pominjao.

To nije ispravljeno ni dve godine kasnije, u novembru 2011. kada su Republika Srbija, Grad Beograd i Republička direkcija za imovinu sa PKB-om sklopili sporazum kojim je država vlasništvo prenela na Grad. U tom sporazumu navodi se i da PKB može da se upiše kao vlasnik poljoprivrednog zemljišta koje je do tada bilo državno a korporacija je imala pravo korišćenja. Od jula 2012. poslovodstvo PKB pokušavalo je da izvrši upis tih parcela, uglavnom oko Surčina, ali katastar je, bez obzira na sporazum, odbijao da to sprovede jer je reč o poljoprivrednom zemljištu. I tadašnje ministarstvo građevinarstva je pokušalo da ospori stav katastra, ali na strani tog organa bilo je Državno pravobranilaštvo koje je pokrenulo i upravne sporove pokušavajući da to spreči.

Nadmudrivanje je trajalo sve do kraja oktobra 2015. Ministarstvo građevinarstva tada donosi rešenje kojim stavlja van snage sve prvostepene odluke katastra kojima je odbijan upis. Da bi se sprečilo reagovanje Pravobranilaštva, Vlada na čijem je čelu bio tada Aleksandar Vučić, donosi zaključak kojim Pravobranilaštvu nalaže da odustane od pokretanja upravnih sporova u tom predmetu. Tako je PKB postao privatni vlasnik poljoprivrednog zemljišta, iako je sama korporacija – državna. Ali, mada u neskladu sa sopstvenom vlasničkom strukturom, PKB je tada formalno ispunio uslove za prodaju i imovine i nekada državnih parcela.

– To nije bilo u skladu sa članom 72 Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji zabranjuje da se državno poljoprivredno zemljište otuđi. PKB je, zapravo mogao svoje njive, a imao je više od 5.000 hektara, da proda, mogao je i građevinsko zemljište, više od hiljadu hektara, ali ne i državno. O tome sam već govorio, vaš list je to preneo a onda je reagovalo Ministarstvo građevinarstva tvrdeći da je sve urađeno po sporazumu i zaključku Vlade i da nije u njihovoj nadležnosti da ceni zakonitost tih dokumenata. Stvar je, međutim, suprotna. Ministarstvo je upravo bilo obavezno da ispita zakonitost tih rešenja, u suprotnom obesmišljava se svrha drugostepenog organa – kaže za Danas Saša Gemaljević, advokat Udruženja penzionera PKB, i dodaje da je sporazum iz 2011. postojao ali se nije primenjivao sve do 2015. baš zato što nije u skladu sa zakonom, ali je kasnijom praksom otvoren put za prodaju najznačajnijih delova PKB-a i 17.000 hektara zemljišta arapskoj Al Dahri.

Predsednik da se više ne obraća penzionerima

– Predsednika bi trebalo da je sramota kako se ponaša prema penzionerima, i tražim da se nam se više ne obraća. Više od sat i po smo bili ispred njegovog kabineta, molili da nas primi, jer nam je jasno da o tome ne odlučuju ni sudovi ni ministarstva nego on. Ali, niko iz njegovog kabineta nas nije ni pogledao – kaže Milinko Miladinović, predsednik Udruženja penzionera PKB.