Srbija pod lupom međunarodnih organizacija

Poslednja koja je to uradila je Grupa zemalja za borbu protiv korupcije (GREKO) Saveta Evrope koja je juče u svom godišnjem izveštaju ponovo konstatovala da je Srbija na „nezadovoljavajući način“ primenila preporuke ovog tela.

Preporuke o kojima se govori odnose se na trinaest konkretnih mera koje je GREKO još u julu 2015. godine stavio pred Srbiju kako bi unapredila borbu protiv korupcije. Između ostalih, „predloženo“ je usvajanje zakona koji bi regulisao kontakte parlamentaraca i lobista, jačanje nezavisnosti sudija i tužilaca, kao i uvođenje predvidivih merila za izbor i napredak nosilaca pravosudnih funkcija.

GREKO je još u martu, kada je prvi put obelodanjeno da Srbija nije na zadovoljavajući način ispunila nijednu od preporuka, dobila produžen rok do oktobra meseca da to učini. Rok koji će, kako su tada naveli iz Ministarstva pravde, biti ispoštovan. Kako je za Danas objasnio Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, ukoliko Srbija do oktobra ne ispuni preporuke, Savet Evrope ima na raspolaganju niz diplomatskih mera kao mehanizam prinude.

– Te mere mogu da variraju od poseta na visokom nivou, do uručenja pisama kako predstavnicima Srbije u Savetu Evrope, ali i ministru spoljnih poslova. Sve ove mere mogu Srbiji da nanesu reputacionu štetu – kazao je Nenadić.

Izveštaj iz Strazbura došao je manje od dve nedelje nakon što je sličan dokument objavljen u Vašingtonu. Američki Stejt department u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu prepoznao je nedostatak nezavisnosti u pravosuđu, korupciju, mešanje u privatnost, trgovinu ljudima i nasilje protiv pripadnika LGBT zajednice kao najveće probleme u ostvarivanju ljudskih prava u Srbiji.

U izveštaju, koje je preneo Glas Amerike, Stejt department je podsetio da su 2016. godine u Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori, a 2017. predsednički, uz ocene da su izbori uglavnom bili slobodni, ali da su tokom obe predizborne kampanje favorizovani provladini kandidati.

Takođe je izneta i ocena da je pravni okvir za odštetu žrtava kršenja ljudskih prava, počinjenih tokom ’90-ih neadekvatan, a da tužioci za ratne zločine nisu postigli veliki napredak u tim slučajevima.

„Vlada Srbije preduzela je korake da krivično goni zvaničnike, i u policiji i u vladi, nakon što su zloupotrebe razotkrivene u javnosti“, ističe se u izveštaju, ali i dodaje da mnogi posmatrači veruju da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja ostali neprijavljeni i nekažnjeni.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.