Srbiji dvojka za vladavinu prava

Prema navedenoj analizi, ocena koju je Srbija dobila za „ukupan nivo usklađenosti“ (sa EU) za 2019. godinu iznosi 3,02, što je neznatno bolji uspeh u odnosu na 2018, kada je „skor“ iznosio 2,95.

Srbija se, prema sudu zvaničnog Brisela, bolje pokazala u pojedinim domenima koji se odnose na ekonomiju, ali vladavina prava ostaje problematičan segment, jer ocena dva znači da „nema napretka“, a kada se gleda po stepenu usklađenosti to sugeriše „određeni nivo usklađenosti“.

Ni susedne države nisu se „proslavile“ u pokušajima uspostavljanja „pravne države“, ali je njihov „rezultat“ za poglavlja 23 i 24 donekle bolji u odnosu na Srbiju. Prema analizi EWB, Crna Gora je za učinak u tim poglavljima dobila trojke, što u terminologiji EK označava „određeni napredak“, odnosno „srednji nivo usklađenosti“, Albanija je za Poglavlje 23 ocenjena dvojkom („bez napretka“, „određeni nivo usklađenosti“), a za Poglavlje 24 ocenom 2,5 („ograničeni napredak“, „određeni nivo usklađenosti“), dok je Severna Makedonija za Poglavlje 23 dobila ocenu 2,5, a za Poglavlje 24 trojku („određeni napredak“, „srednji nivo usklađenosti“).

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala EWB, ocenjuje za Danas da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije „opravdana kritika o trenutnom stanju demokratije i političkih procesa koji se dešavaju u zemlji“.

– Deklarativna privrženost pristupanju EU je u suprotnosti sa ponašanjem Vlade, a Komisija i mnogo direktnije ukazuje na nedovoljan napredak u ispunjavanju kriterijuma za demokratiju i vladavinu prava. Ako se ove tendencije nastave, Srbija može da rizikuje suspenziju pregovora, kao što se to u jednom trenutku desilo sa susednom Crnom Gorom, upozorava Štiplija.

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava – Jukom, i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, smatra da je ocena napretka u oblasti vladavine prava „prilično realna“.

– Kako se navodi u Izveštaju, nema pomaka ni u reformama koje se tiču pravosuđa, korupcija je na zabrinjavajućem nivou, a zaštiti ljudskih prava fali najbitniji deo – primena. Pominju se pritisci na pravosuđe od strane funkcionera i poslanika, kašnjenje sa izmenom Ustava i pravosudnih zakona, manjak saradnje sa Hagom, pa i davanje javnog prostora ratnim zločincima i nesankcionisano poricanje genocida. Javne nabavke se sprovode na neadekvatan način, ne postoji saradnja vlasti sa Savetom za borbu protiv korupcije i ne procesuiraju se slučajevi visoke korupcije. Srbija konstantno krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, ne izvršava presude Evropskog suda za ljudska prava, nema dovoljno nezavisne institucije i ne štiti branitelje i braniteljke ljudskih prava. To je sve ono na šta smo ukazivali u toku ove i prethodne godine, napominje naša sagovornica.

Prema mišljenju Jovane Spremo, „izveštaj nije ništa više kritičan u odnosu na prethodnu godinu, i mada se navode jasni primeri narušavanja vladavine prava za vreme vanrednog stanja, nedostaju jasne preporuke u tom delu“. „Balans u Izveštaju, kako on ne bi bio previše kritičan, pronalazi se u činjenici da on ne pokriva period nakon izbora, odnosno građanske proteste. Sve u svemu, preporuke su jasne – zahteva se unapređenje vladavine prava na svim frontovima, kako bismo otkočili pregovore, ali isto tako su bile jasne i prošle godine pa se ništa nije desilo, zaključuje sagovornica Danasa.

Viola fon Kramon Taubadel, izvestiteljka iz senke za Srbiju grupe Zelenih i izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu, takođe konstatuje za naš list da je Izveštaj jasan „kada je reč o mnogim nedostacima i ozbiljnim pitanjima sa kojima se Srbija suočava, on detaljno opisuje probleme u stanju demokratije u Srbiji“.

– Svi mi isuviše dobro znamo šta se desilo u izbornoj kampanji i tokom izbora. Sloboda medija je veoma ograničena i civilno društvo je pod pritiskom. U Izveštaju se nisu pokušale izbeći kritike. Takođe treba da budemo otvoreni u vezi sa onim što ne znamo o Srbiji – dugo nije bilo popisa stanovništva i dostupni statistički podaci često nisu pouzdani. Jedan od primera za to jeste oporezivanje – postoje ozbiljni problemi oko sistema PDV-a i prikupljanja poreza. Problematično je što se metodologija EK ne bavi tako važnim pitanjima, ali, pravo pitanje koje se postavlja posle ovog Izveštaja, u kojem se navodi šta bi Srbija trebalo da radi, glasi: koje su posledice takvog Izveštaja? Zvaničan stav EK jeste da u mnogim suštinskim domenima nije bilo nikakvog napretka. Da li će nakon ovoga biti nekakvih akcija? Da li će biti posledica, poručuje ova poslanica EP.

Naša sagovornica podseća da je komesar Varheji naglasio da se „najpre treba baviti suštinskim pitanjima kada je reč o procesu proširenja“. Stoga, ona se pita – da li će se to odraziti i u praksi na proces pregovora“.

– U Izveštaju se navodi da nema istinskog napretka u domenu pravosuđa, recimo, u vezi sa reformom Ustava ili pravosuđa. Ti procesi traju predugo, ali nema rezultata. Zašto? Jer Vučić nema političku volju da to učini, a EU ga ne podstiče da to čini. On je već ranije imao ogromnu poslaničku većinu, pa je, da je želeo, mogao da upotrebi svoju moć da se sprovedu reforme i Srbija učini boljom demokratijom. Mislim da ne treba da otvaramo bilo koje novo poglavlje ili da nastavljamo pregovore kao da je „sve u redu“, kada je naša zvanična pozicija da postoje ozbiljni problemi u vezi sa suštinskim pitanjima demokratije i vladavine prava u Srbiji, poručuje Fon Kramon Taubadel.

Bogovič: Podržavam Plan ulaganja u Zapadni Balkan

Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, kaže za Danas da podržava izveštaje EK o proširenju i Plan ulaganja u region Zapadnog Balkana. „Zaista je krajnje vreme za ambiciozan plan ulaganja za ovaj region, jer sam uvek isticao da balkanske zemlje imaju pet puta manje ili još manje novca za razvoj, nego što na raspolaganju imaju članice EU. U vezi sa nedostatkom napretka pojedinih zemalja u ključnim reformama, Izveštaj je očekivano skrenuo pažnju na „klasična pitanja“, prisutna u ovim zemljama kandidatima za EU: od korupcije, organizovanog kriminala, kao i naglasio nužnost za hitno sprovođenje zakonodavnih reformi, posebno na polju vladavine prava i osnovnih ljudskih prava. Verujem, međutim, da će predloženi investicioni plan EU olakšati podsticanje i osigurati razvoj i tih područja, u kojima trenutno nema dovoljnog napretka, a bitna su za brže pristupanje država kandidata Uniji. Nadam se, da će i tu što pre biti načinjeni veći koraci, kako bi zemlje Zapadnog Balkana što skorije, i u najvećoj mogućoj meri postale i zvaničan deo naše zajedničke evropske porodice, konstatuje Bogovič.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.