Srpsko-francuski gej parovi i dalje u nemilosti Titovog vremena

Po Konvenciji o nadležnosti i o zakonu koji se primenjuje ličnog i porodičnog prava dve države, koja je ratifikovana u oktobru 1972. godine, građani/ke Srbije brak sa državljaninom/kom Francuske sklapaju po srpskim zakonima.

S obzirom na to da u Srbiji nisu dozvoljeni istopolni brakovi, srpsko-francuski gej parovi ne mogu da se venčavaju, jer je odluka Francuske da poštuje važeće zakone Srbije.

List Danas je pokušao da dobije odgovor od Vlade Srbije zašto je i dalje na snazi ovakav diskriminatorni odnos prema lezbejskim i gej parovima, ali nažalost nismo dobili nikakav odgovor.

Čak smo stekli utisak da u Vladi Srbije nisu upoznati sa ovim problemom srpsko-francuskih gej parova.

„Svojstva i uslove potpisnica za sklapanje braka određuje za svakog od budućih supružnika zakon strane ugovornice čiji je on državljanin“, piše u članu 3 ove konvencije.

Upravo zbog ovog člana, Đ. M. iz Srbije, koja godinama radi u Francuskoj, ali još uvek nema državljanstvo te države, i njena partnerka Francuskinja L. N. nisu mogle da svoju ljubav pretoče u brak pošto im je na bilateralnu konvenciju Srbije i Francuske ukazala službenica jedne opštine na jugozapadu Francuske.

Tako je i naša redakcija saznala o ovome, dakle kroz priču srpske državljanke Đ. M.

Zbog ovakve apsurdne situacije, gej par, Marokanac i Francuz, sudili su se sa francuskim institucijama sve do odluke Kasacionog suda Francuske od 28. januara 2015. da odobri brak Dominika i Mohameda.

Kasacioni sud je u svojoj odluci naveo da je sklapanje braka osnovna sloboda ljudi i da prevladava nad bilateralnom konvencijom između Francuske i Maroka.

Dakle, ako se neki srpsko-francuski gej ili lezbejski par odluči za bračne vode, mora da prođe ozbiljnu pravnu torturu, umesto da vlasti Srbije i Francuske jednostavno ukinu ovu zabranu koja datira još iz Titovog vremena ili da se donese zakon koji bi omogućio istopolne zajednice u Srbiji.

Cela fama sa zabranom gej brakova je apsurdna posebno zbog toga što je Srbija uveliko u pregovaračkom procesu da postane članica Evropske unije, ali i zbog toga što je na čelu Vlade Srbije autovana lezbejka, premijerka Ana Brnabić.

Goran Miletić iz Beograd Prajda ističe za Danas da sve zemlje Evrope i sveta 1972. godine nisu bile ni blizu legalizacije istopolnih partnerstava i brakova.

– Danas je to pravilo, naročito u zemljama Saveta Evrope gde legalna istopolna zajednica odavno standard, a Srbija je članica Saveta Evrope od 2003. Upravo zbog potpunog ignorisanja problema sa kojima se suočava LGBT zajednica dolazi i do ovakvih „pratećih“ problema. Pre nekoliko godina smo imali slučajeve u kojima su matičari odbijali da izdaju potvrdu da osoba nije u braku u Srbiji, ako se kao razlog navede sklapanje istopolne zajednice ili braka u inostranstvu. Ovo je sada sličan problem i bojim se da će proći puno vremena dok ne bude rešen – ukazuje Miletić.

Na naše pitanje da li ga iznenađuje to što se niko iz Vlade Srbije i Vlade Francuske ovih sedam godina otkako su odobreni istopolni brakovi u Francuskoj nije bavio ovim pitanjem, Miletić odgovara da nije iznenađen „budući da već godinama ponavljamo da je usvajanje zakona o istopolnim partnerstvima jasna obaveza Srbije i da time niko ništa ne gubi, a mnogi građani dobijaju mogućnost da žive sa onima koje vole“.

– Usvajanje ovakvog zakona je postala međunarodna obaveza 2015. godine, ali vlast i dalje ignoriše naše zahteve. Pre usvajanja ovog zakona neće postojati mogućnost da francusko-srpski istopolni brakovi budu legalni, sem ako se ne promeni konvencija, a to je još teže nego donošenje zakona, naglašava Miletić.

Predrag Azdejković, predsednik Gej-lezbejskog info centra i glavni urednik magazina „Optimist“, objašnjava za Danas da je za njega u čitavoj priči „mnogo veći problem Francuska, koja svojim građanima uskraćuje brak zbog državljanstva osobe u koju su zaljubljeni“.

– Više očekujem da Francuska stavi van snage ovaj zastareli dokument nego Srbija, ali sumnjam da će se to desiti uzevši u obzir antimigracionu i rasističku klimu koja vlada u EU. Na kraju će biti jednostavnije da Srbija legalizuje gej brakove – ističe Azdejković.

NJega čudi i to da za sedam godina ovaj problem nije već stigao do Evropskog suda za ljudska prava „jer je konvencija pre svega diskriminatorna za francuske državljane i krši njihova zakonom zagarantovana prava“.

– Ali moram priznati da sam još uvek iznenađen, možda čak i sumnjičav da je to stvarno tako. U svakom slučaju očekujem od domaćih i francuskih organizacija za LGBT prava da zahtevaju da se ova konvencija stavi van snage – naglašava Azdejković.

Sporazumi Francuske sa 11 zemlja

Osim sa Srbijom, Francuska slične sporazume kojima se zabranjuju gej i lezbejski barkovi njenih državljana/ka ima sa državljanima/kama Laosa, Kambodže, Alžira, Tunisa, Maroka, Poljske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Kosova.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.