Šta ćemo sa rodno osetljivim jezikom?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zanimljivo gledanje na „srbističke“ institucije i pojedince gospođe Bašaragin. I ti Japanci, Kinezi, Arapi, Rusi, Bugari pa dalje, i oni imaju taj „srbistčki“ pogled na jezik i pismo. Glupi neki narodi, a gospođa nije stigla da im to objasni. Naravno da će administratori da sakriju ovakve komentare.

2. Da li je moguce da se ovakvim tekstovima i maksimalno manjinskim misljenjima daje prostor. Ma sta zna SANU, institut za srpski jezik i odeljenje za knjizevnost i jezik?!?!?! Majko moja mila…

3. Kojih nauka je ova gospođa doktor? E baš zbog ovakvih podlih ljudi potreban je zakon ne samo o zaštiti ćirilice nego I zaštiti srpskog jezika, a I zaštiti srpske države.
   Danas može svaka spodoba da vređa Srbe I njihovo nasleđe i kulturu. Kakav uvredljiv naziv „srbističke“, nije bilo dovoljno srbijanske, nego može li još pogrdnije.
   Samo postoji jedna stvar koju ma kako se upirali i u rodno ravnopravno ruženje jezika, Srbi to neće i ne vredi vam nikakvi zakoni.
   A i vi Danas kao srpska novina treba da vas je sramota I što objavljujete I dajete priliku da ovakve promašene ličnosti izlaze u javnost.

4. „…uključuju se naučnici/e i istraživačici/e iz nekih drugih oblasti koji se bave upotrebom jezika. Jezik kojim mi govorimo pripada svima nama, a ne samo nekima.“ Eto u ovom tekstu već dovoljne besmislene upotrebe jezika. Toliko besmislene da i sama autorka teksta pravi grešku u pisanju. Da li je bitnije imati rodnu ravnopravnost pa i bez logike i pravila ili imati pismeno stanovništvo bez obzira na rod? Ja sam čuo i za istraživače pa i za istraživačice, ali za „istraživačici“ (muški rod istraživačice, valjda?) još ne čuh.