Sud za zločine OVK produžio pritvor Hašimu Tačiju

Tači je prethodno tražio da bude pušten u jednu od dve države, koje su sudu dale garancije, i da tamo bude u kućnom pritvoru pod uslovima koje odredi sud.

Ta država je finansijer suda i članica NATO, precizirao je Tači u zahtevu.

Po zvaničnim podacima, sud, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, finansijski podržavaju: Kanada, Norveška, Švajcarska, Turska i SAD. Jedino Švajcarska nije članica NATO.

Odbijajući taj zahtev, sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) se složio sa argumentom tužilaštva da garancije trećih država ne mogu na adekvatan način smanjiti rizike koje bi donelo Tačijevo puštanje iz pritvora.

Iako je prihvatio da bi rizik od Tačijevog bekstva iz kućnog pritvora u trećoj zemlji mogao biti suzbijen, sudija Giju je zaključio da se ne bi mogao ograničiti rizik da će optuženi opstruisati rad suda, uticati na svedoke ili ponoviti krivično delo.

Prema mišljenju sudije, „jedino sistem praćenja Tačijeve komunikacije u pritvoru suda može efikasno ograničiti rizik da on opstruiše pravosudni proces ili počini krivično delo ili tom delu doprinese“.

Giju je odbacio tvrdnju odbrane da Tači na Kosovu više nema uticaj kakav je imao zbog poraza njegove partije na nedavnim izborima.

Sudija je zaključio da na uticaj i mrežu pristalica koje Tači ima, kao bivši komandant OVK, premijer i predsednik Kosova, nužno ne utiču rezultati izbora.

Ponovo naglašavajući da na Kosovu ,,preovlađuje klima zastrašivanja svedoka“, sudija Giju je ocenio da prethodni pokušaji da se sud i tužilaštvo opstruišu ,,pokazuju da postoji verovatnoća da će Tači ponovo počiniti krivična dela“, tim pre što je sada upoznat sa velikim delom dokaza protiv sebe.

Tači će, kako je ranije najavio njegov branilac Greg Kiho, uložiti žalbu na sudijinu odluku o produženju pritvora.

Žalbe na istu odluku već su uložili saoptuženi Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

U aprilu ove godine, apelaciono veće suda je odbacilo žalbe optuženih na prethodnu odluku sudije Gijua da im produži pritvor.

Iako se složio sa odlukom većine da Tačiju uskrate uslovnu slobodu, sudija apelacionog veća Kaj Ambos iz Nemačke je, u izdvojenom mišljenju, tada ukazao da bi ponuda ,,treće države“ da prihvati optuženog ,,mogla biti važan, a možda i odlučujući faktor“ pri donošenju odluke o zahtevu za puštanje iz pritvora.

Takva konkretna i precizna ponuda ,,treće države“ u ,,budućim slučajevima“, prema sudiji Ambosu, ,,mogla bi biti snažan argument u korist puštanja na uslovnu slobodu“.

Optužnica Tačija (52), Veseljija (53), Seljimija (49) i Krasnićija (69) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Četvorica optuženih uhapšena su na Kosovu 4. i 5. novembra prošle godine.

U prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, svi su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tužilaštvo je najavilo da će za početak suđenja biti spremno u januaru iduće godine, a branioci traže da proces ne počne pre polovine 2022.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.