Surogat materinstvo je svojevrsna prostitucija

Beograd joj je drag jer u njemu pronalazi sve ono što je suprotno od, kako je rekla, „sterilno uređene“ Švedske, ali su nam aktuelni društveni problemi donekle zajednički.

Kajsa je autorka knjige „Biti i biti kupljena“, u kojoj govori o prostituciji i surogat materinstvu i obrazlaže u kojoj meri su ove pojave pogubne po žene i društvo u celini.

– Prostitucija ne treba da postoji, jer ničeg dobrog nema u seksu koji jedna osoba želi a druga ne – kaže izričito, nadovezujući pitanje „šta prostitucija uopšte znači za društvo i čime doprinosi“. Zapravo, kako dodaje, ona nosi teške posledice, jer imamo žene koje su prinuđene na seks sa muškarcima koje ne žele i ne sviđa im se da imaju bilo kakav kontakt sa njima.

– Oko 89 odsto žena želi da izađe iz prostitucije, ne vidim razlog zašto bi ona postojala. Mušterije u prostituciji odlučuju sa kim žele odnos, kako ga žele, kako ona treba da se ponaša, šta treba da radi, šta da kaže. To je svojevrsna diktatura, ona ne može da odlučuje ni o čemu, nije u poziciji da ispoljava svoje želje – navodi Kajsa, dodajući da je način života žena u prostituciji rizičan, njihovo telo se svakodnevno iscrpljuje, što direktno ugrožava njihovo zdravlje.

Nasuprot rasprostranjenim stavovima da je prostituciju nemoguće iskoreniti, Švedska je još 1999. donela zakon koji ovaj „zanat“ kriminalizuje.

– U Švedskoj nije zabranjeno prodavati seks, ali je zabranjeno kupovati ga. Švedski model kažnjava mušterije, jer je on odgovoran za taj čin. On ima seksualni odnos sa nekim ko to ne želi, dakle bez pristanka, što je jednako silovanju – objašnjava naša sagovornica.

Na pitanje zašto se kažnjava samo muškarac, odgovara pitanjem „Kako neki muškarac može da priđe ženi?“

– On može da joj priđe samo ako i ona to želi. Ako ne želi, on može da je seksualno uznemirava, da je siluje, ali to je krivično delo. Međutim, ako za to plati – zar nije i to krivično delo? Ona ne želi odnos s tom osobom, to je uznemirava, ali pristaje zbog para. Prostitucija je u stvari slobodan pristup muškaraca ženama koje ih ne žele – naglašava ona.

Kako dodaje, švedski model su sledile i druge evropske zemlje, poput Francuske, Irske, Holandije, a na tom putu su i Nemačka i Španija.

Ipak, pojedine države su raspravljale o legalizaciji prostitucije sa proklamovanim ciljem da žene u ovom poslu dobiju socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

– Mogla sam da zamislim takve argumente pre dvadeset-trideset godina, ali takva diskusija je prevaziđena. To su bili argumenti kada se raspravljalo o legalizaciji u Nemačkoj, ali očito pravi razlog je bio taj što država želi da ubira porez od seks industrije. Da je reč o zaštiti žena, država bi ih sklonila iz prostitucije, jer one ne žele tu da budu, žele da izađu, a posebno ne žele da im se pojavljuje ime u socijalnom registru – kaže Ekis Ekman.

Svojevrstan vid prostitucije je i surogat materinstvo, za koje se Srbija priprema da legalizuje, uprkos brojnim apelima NVO i kršenju međunarodnih konvencija.

– To je tužno – kaže Kajsa na ovu vest – to je kombinacija dve loše stvari. Najpre, to je takođe prostitucija. Iako nije seks, to jeste prodaja tela, a potom, što je druga loša stvar, to je prodaja dece. Ti zapravo kupuješ decu, odnosno plaćaš ženi da se odvoji od deteta. To je industrija koja žene pretvara u mašine, kao da nije ljudsko biće. Ako žena nema para, ne znači da nema osećanja. One i te kako osećaju gubitak – ističe Kajsa.

Žene koje pristanu da budu surogat majke, dodaje ona, mogu biti donekle zadovoljne zbog trenutne materijalne koristi, ali i tada kažu da „ne prođe nijedan dan da ne pomisle na svoje dete“, gde je, šta radi, da li je srećno. Pored toga, naglašava Kajsa, ne treba zanemariti činjenicu da kupci u toj surogat industriji nisu samo ljudi koji žele da imaju decu, nego su mnogi i „pedofili koji na taj način dolaze do dece“.

Još jedna aktuelnija tema o kojoj se žustro raspravlja na feminističkoj sceni jesu rodni identiteti naspram polnih i osporavanje trans ženama prodor u specifične ženske prostore. Kajsa Ekis Ekman smatra da trans žene ne mogu biti žene.

– Ne mogu da se složim s tim, jer šta je žena u suštini? Da li ženu čine stereotipi poput duge kose, suknje… ili je nešto što je u njoj? Kao feministkinje mi se borimo za uslove koji isključuju stereotipe. U sportu, na primer, ako trans žena želi da učestvuje u ženskoj trci ili drugoj sportskoj disciplini, imaće veće šanse da pobedi, jer je fizički u boljoj poziciji. To jednostavno nije fer, jer je ona u startu u prednosti. Žene i muškarci jednostavno imaju drugačija tela – smatra Kajsa.

MeToo pokret i flying monkeys

„MeToo pokret je nešto fenomenalno što se dogodilo. Prvi put smo imali da jedna poznata ličnost bude označena kao silovatelj, posle čega je usledila serija optužbi za silovanje i seksualno uznemiravanje“, utisak je Kajse Ekman. Međutim, kako dodaje, sada oni uzvraćaju. „U Švedskoj imamo situaciju u kojoj je optužen jedan novinar od strane desetak žena, ali je on jednu od njih tužio za uvredu i zato što mu je uništila karijeru, što nije jedini slučaj, mnogi muškarci su tužili žene koje su ih prethodno prijavile za silovanje.“ Zanimljivo je da su se u jeku tih optužbi pojavili takozvani „flying monkeys“ (leteći majmuni), a to su ljudi koji pomažu optuženim zlostavljačima i koji se odjednom pojave i viču kako je taj čovek dobar i nepravedno optužen, a da je žrtva zapravo loša osoba. Takav tip ljudi mogli smo videti i u Srbiji prilikom suđenja Milutinu Jeličiću Jutki za seksualno uznemiravanje.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.