Telesna autonomija je ljudsko pravo

Muškarci su je prisilno ubacili u automobil i odvezli se sa njom. Dva dana kasnije pronađena je u tom automobilu. Zadavili su je nasmrt.

Stravično ubistvo Aizade Kanatbekove primer je najekstremnijeg oblika kršenja telesne autonomije i telesnog integriteta.

Međutim, širom sveta, uključujući i Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, žene i devojčice nemaju kontrolu nad svojim telom i svojim životom.

Širom sveta mnoge žene i devojčice podvrgavaju se brutalnim običajima kao što su sakaćenje ženskih genitalija, testiranje nevinosti i silovanje bez kažnjavanja.

U zemljama za koje imamo podatke, skoro polovina žena nema moć da donese odluku o tome da li će stupiti u seksualni odnos sa svojim partnerom, da li će koristiti kontracepciju i da li će otići kod lekara.

U Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, udeo žena kojima nije dozvoljeno da donose odluke u bar jednoj od ovih oblasti je uglavnom manji, ali je i dalje značajan.

U Ukrajini 19 odsto, u Kirgistanu 23 odsto, u Albaniji 31 odsto, a u Jermeniji taj udeo čini 34 odsto žena. U Tadžikistanu su brojke daleko više; 67 odsto žena ne može da donosi samostalne odluke o ovim fundamentalnim pitanjima.

Telesna autonomija je osnov za rodnu ravnopravnosti i uživanje svih ljudskih prava – uključujući i pravo na zdravlje i pravo na život bez nasilja – a razgradnja rodnih neravnopravnosti u društvenim normama i praksi je ključna.

U mnogim zemljama se čak ni ne prepoznaje da seks bez pristanka između supružnika predstavlja silovanje.

Devojčicama i dečacima je potrebno osnaživanje – da bi preuzeli svoja prava na donošenje zdravih odluka i da bi se uključili u zdravo i bezbedno ponašanje.

Moraju se primenjivati zakoni koji štite žene od kršenja njihovih prava, uključujući okončanje dečjih brakova i rodno zasnovanog nasilja.

Više muškaraca treba da postanu saveznici. Mnogo više muškaraca treba da se obaveže na iskorenjivanje rodnih neravnopravnosti i svih oblika diskriminacije i promociju telesne autonomije.

Istovremeno, treba da podržavamo politike za odsustvo očeva nakon porođaja i radi nege deteta kako bi se muškarci podstakli na učešće u staranju o deci.

Iako je ovo smeo cilj, rodna ravnopravnost je i međunarodno dogovoren, peti Cilj održivog razvoja, kao i svrha Pekinške deklaracije i platforme za akciju, čiju dvadesetpetogodišnjicu obeležavamo 2021. godine.

Sve zemlje moraju da učine više da bi ostvarile rodnu ravnopravnost, jer ni jedna zemlja još nije stigla do tog cilja.

Vlade imaju vodeću ulogu u njegovom ostvarivanju. Ispunjavanjem svojih obaveza iz sporazuma u oblasti ljudskih prava, kao što su Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, odnosno CEDAW konvencija i Konvencija o pravima deteta, države mogu da izmene socijalne, političke, institucionalne i ekonomske strukture koje podupiru rodno neravnopravne norme i koje se na njima zasnivaju.

Ali moramo osim obaveza pogledati i u prilike: veća je verovatnoća da će žena koja ima kontrolu nad svojim telom biti osnažena u drugim oblastima svog života.

Ona ne dobija samo u smislu autonomije, već i kroz napredak u smislu zdravlja, obrazovanja, prihoda i sigurnosti. Veća je verovatnoća da će ona napredovati i biti uspešna, kao i njena porodica.

Mi u UNFPA znamo da zajednice i zemlje bujaju samo kada su sve žene osnažene da donose sopstvene odluke o svom telu i životu na osnovu informacija.

Kao jedan od predvodnika Koalicije za akciju u oblasti telesne autonomije i seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, koja se sastaje na Forumu za ravnopravnost generacija u Parizu ove nedelje, UNFPA promoviše pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje i negu, uključujući planiranje porodice, zagovaranje za siguran porođaj i zdravlje majki, iskorenjivanje rodno zasnovanog nasilja i štetnih praksi i zalaganje za sveobuhvatno seksualno obrazovanje.

Mi osnažujemo žene da upravljaju svojim telom tako što pružamo celokupan spektar usluga u oblasti reproduktivnog zdravlja i podržavamo edukaciju o telu i pravima.

Mi pomažemo muškarcima da postanu promoteri rodne ravnopravnosti, da preuzmu jednaku odgovornost za roditeljstvo i nauče da komuniciraju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Mi osnažujemo žene i devojčice i muškarce i dečake da usvoje zdrava ponašanja i da se pripreme za zdrave odnose. Mi pomažemo državama da izmere i proprate autonomiju, da bi mogle da prate napredak i ispune svoje obaveze u oblasti ljudskih prava.

U čitavom regionu, države, civilno društvo i pojedinci zalažu se da telesna autonomija postane stvarnost za sve.

Vlada Severne Makedonije, na primer, donela je zakone koji jačaju rodnu ravnopravnost i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja, a jedna je od predvodnika globalne Koalicije za akciju u oblasti telesne autonomije.

Od izuzetnog je značaja da se preduzmu mere da bi žene i devojčice širom Istočne Evrope i Centralne Azije – žene poput Aizade Kanatbekove u Biškeku – mogle da idu ulicom bez straha od zlostavljanja, napada, otmice ili ubistva. I da nam pomognu da ostvarimo svet u kojem vlada veća pravda i blagostanje ljudi, na dobrobit svih nas.

Autorka je regionalna direktorka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.