Teme vladavine prava nedovoljno zastupljene

Navedene teme dolazile su na kraju u debatama vodećih kandidata – nakon migracija, ekonomije i životne sredine kao oblasti koje su dominirale.

Takvim pitanjima se nije posvećivalo previše pažnje, a najbitniji trenutak bilo je zalaganje, makar retoričko, Manfreda Vebera, vodećeg kandidata Evropske narodne partije (EPP), da treba pronaći način da se kršenje vrednosti EU u zemljama kao što je Mađarska uspešno sankcioniše, komentariše za Danas Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, komentarišući zastupljenost tema u vezi sa pravnom državom u tek završenoj kampanji za evropske izbore.

Naš sagovornik ukazuje da je Fides koji predvodi mađarski premijer Viktor Orban donedavno bio punopravni član Veberove EPP, ali je suspendovan u martu. „Međutim, razlog nije bilo pokretanje postupka u Evropskom parlamentu, što se desilo još u septembru 2018, već korišćenje Junkera u kampanji zastrašivanja od dolaska migranata“, navodi on.

Kako precizira, u okviru minule kampanje za EP širom Mađarske su bili postavljeni plakati na kojima se Junker, odlazeći predsednik Evropske komisije, i Orbanov „arhineprijatelj“ DŽordž Soros optužuju da žele da nasele zemlju migrantima.

– Fides je ubrzo gotovo jednoglasno suspendovan iz EPP-a, ali je ostavljen prostor da se u njega vrati ukoliko promeni ponašanje. Suspenzija iz redova EPP, negativna kampanja koju Vlada Orbana vodi protiv Brisela od početka izbegličke krize 2015. kao i razmatranje mogućnosti da se Mađarskoj ograniči pravo glasa zbog kršenja osnovnih principa EU, činjenice su koje ukazuju da Budimpešta trenutno nije u prilici da utiče na bilo koga u EU. Geneza celog slučaja počinje još 2010, kada Fides ponovo dolazi na vlast. Prva odluka koju Orbanov režim donosi je promena ustava (odnosno Osnovnog zakona Mađarske), a predlozi izmena su odbačeni od strane Evropskog suda pravde, ali i kritikovani od strane Venecijanske komisije i Saveta Evrope. Evropska komisija nije bila glasna povodom ustavne reforme u Mađarskoj, ali je zato snažna reakcija stigla iz Evropskog parlamenta. Dve godine po dolasku Fidesa na vlast, Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE) zadužio je portugalskog poslanika Ruija Tavaresa, iz poslaničkog kluba Zelenih, da sastavi izveštaj o stanju osnovnih prava u Mađarskoj. Zadiranje u nezavisnost pravosuđa, usvajanje kontroverznog zakona o medijima, ali i osnivanje (nazovimo to) vanvladinih agencija koji bi nadgledali i pravosuđe i medije, samo su neke od mogućih zloupotreba koje se navode u tom dokumentu. Izveštaj je u formi rezolucije usvojen na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u junu 2013, a mađarske vlasti se pozivaju da sprovedu sve odluke Evropskog suda pravde, ali i preporuke Saveta Evrope i Venecijanske komisije, naglašava Štiplija.

Sagovornik Danasa podseća da se u dokumentu usvojenom u EP u formi rezolucije u septembru 2018, a sačinjenog na osnovu izveštaja „ad hoc odbora“ Evropskog parlamenta, navode zamerke slične kao iz izveštaja sačinjenog 2013 – „umanjivanje nezavisnosti sudstva, potencijalna zloupotreba evropskih fondova, neobjektivno izveštavanje državnih medija, kao i ograničenja akademskih sloboda – koje su ilustrovane odlukom Centralnoevropskog univerziteta (CEU) da posle gotovo 30 godina napusti Budimpeštu“.

– Mađarska vlada pokušala je da ospori ovaj dokument, prvo dovodeći u pitanje legitimnost ovog glasanja, tvrdeći da bi takvoj odluci bila potrebna dvotrećinska većina, a onda i odgovorom na 109 stranica, u kojem se tvrdi da izveštaj sadrži veliki broj činjeničnih grešaka. Takođe, na unutrašnjem planu, mađarska država i mediji, nipodaštavali su izveštaj, i kroz razne lokalne organizacije i institucije osporavali utvrđeno… Iako bez konkretnog formalnog završetka i sankcija, sve ovo izvršilo je ogroman pritisak na EPP čija je Fides dugogodišnja članica, da napravi odlučan otklon od Orbana i izbaci ga iz svojih redova, napominje naš sagovornik.

„Ograđivanje“ od Štrahea

Upitan da li će skandal čiji je glavni akter bio sada već bivši potpredsednik austrijske vlade i lider Slobodarske stranke (FPO) Hajnc Kristijan Štrahe uticati na rezultat desničara na izborima za EP koji se održavaju ovih dana, Štiplija napominje da je u prvoj anketi nakon skandala koju je objavila organizacija Research Affairs FPO „pao“ sa 26 odsto na 18 odsto podrške, dok je Austrijska narodna partija (OVP) „porasla“ sa 32 odsto podrške na 38 odsto, „tako da je moguće da je tu došlo do razmene glasača, mada u pitanju je samo jedna anketa sa relativno malim uzorkom“. „Što se tiče rezultata desničara na evropskom nivou, mislim da ovo neće imati previše uticaja jer ne verujem da je većina glasača pomno ispratila šta se desilo, a ostalo je malo vremena da bi umerene partije mogle ovo da iskoriste na uspešan način. Ubuduće će vođe partija bliskih Štraheovoj verovatno više voditi računa da se ograde od toga i da im se ne dogodi sličan scenario“, ističe sagovornik Danasa. Štrahe je, podsetimo, bio prinuđen da podnese ostavku na sve političke funkcije nakon što su nemački mediji objavili video-snimke na kojima je prikazano kako tobožnjoj nećaki ruskog milijardera nudi državne poslove u zamenu za „izdašne“ novčane donacije njegovoj partiji.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.