Teško je utvrditi da li Tramp kanališe Vučića ili je obratno

Aktuelna Vučićeva vlast tokom proteklih osam godina nekažnjeno je ugrožavala i otpuštala novinare čiji rad ne odobrava, ukidala programe ili menjala uprave televizijskih i radio-stanica kada su se novinari približavali razotkrivanju korupcije i kriminala, analizira za Danas DŽoan MekKini Mitrić, američka novinarka i urednica koja je deo radnog veka provela u srpskim medijima. Ona ističe da je rešenje za ovakvu situaciju reforma pravosudnog sistema, dosledna primena zakona i približavanje Srbije profesionalnim i pravnim standardima koji se primenjuju u Evropskoj uniji.

– Iz perspektive novinarke u SAD, rekla bih da medijima u Srbiji predstoji dug put pre nego što dostignu paritet u slobodi i otvorenosti komunikacije sa novinarima koji rade u EU. Sve dok u Srbiji pravosudni sistem ne bude delotvoran u borbi protiv korupcije na svakom nivou, i omogući svim građanima pravično suđenje, Srbija se neće pomeriti napred na međunarodnoj sceni – naglašava MekKini Mitrić.

Ono što medijsku scenu u Srbiji trenutno najviše odvaja od ovih standarda, prema njenoj oceni, jeste odnos političara prema novinarima, ali i nedostatak pravne zaštite novinara od neosnovanih tužbi.

– Medijske kuće mogu biti tužene za ogromne sume zbog najmanje kritike, čak i kada se radi o javnoj ličnosti koju treba ispitati, a nema malicioznosti ili klevete posredi. Taktika pojedinih političara da tužbama dovode medije do ivice bankrota utišava najkritičnije i najvažnije glasove. U većini demokratskih društava, nosioci javnih funkcija koje je narod izabrao odnose se korektno i sa poštovanjem prema odgovornim novinarima koji izveštavaju dokumentovano, na osnovu čvrstih činjenica – poredi MekKini Mitrić. Ona je primetila i da se žene u novinarstvu u Srbiji još uvek rutinski vređaju i udaljavaju sa konferencija za novinare, dodajući da pod trenutnom vlašću u SAD odnos prema novinarkama često ide do seksističkog.

– Ponekad je teško utvrditi da li ovi meki diktatori u Mađarskoj, Poljskoj, Austriji i Srbiji kanališu Donalda Trampa ili Tramp kanališe Vučića i druge nacionalističke vođe u centralnoj Evropi, primećuje MekKini, dodajući da misli da takvih pojava ima manje u EU i da se dosledno sankcionišu pa je to model kome treba težiti.

Ona se osvrnula i na medijsko tržište u Srbiji, ocenjujući da ono još uvek nije dovoljno otvoreno i konkurentno.

– Često se dešava da isti vlasnik kontroliše štampanje i distribuciju medijskog sadržaja, što ukazuje da zakoni o privatizaciji i medijskom licenciranju trebaju više kontrole, regulacije i transparentnosti. Neki novinari čak ni ne znaju ko je vlasnik njihovog glasila. S druge strane, oni koji pokušavaju da rade transparentno uglavnom zavise od stranog novca ili donacija da ostanu u poslu. Mada je ponekad neophodno, ovo nije dobra politika, jer ih izlaže optužbama da nisu „uređivački nezavisni“ ili su „kontrolisani“ od strane spoljnih aktera, ukazuje američka novinarka.

Zbog ovih i drugih faktora, zaključuje MekKini Mitrić, novinari i urednici u Srbiji suzdržavali su se od insistiranja na odgovorima i odgovornosti za afere kao što je Vučićev masovni projekat „Beograd na vodi“, pa su se samo retke istraživačke grupe usudile da izveštavaju o kršenju finansijskih, ekoloških, urbanističkih i pravnih – donošenjem leks specijalis – pravila. Kao jedno od rešenja za više medijski sloboda, ona navodi i da je Srbiji potrebno nešto nalik na Prvi amandman Ustava SAD.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.