Tri primedbe na izmene Ustava

… jer ovakva verzija nije otišla direktno Venecijanskoj komisiji, telu Saveta Evrope koja će dati svoje stručno mišljenje, već će se organizovati brza javna rasprava sa strukovnim udruženjima i civilnim društvom, a verujem da ćemo i kao organizacije koje zastupaju pred sudom i prate stanje u pravosuđu organizovati nešto da i građanima približimo šta se menja i zašto.

Danas dajem samo tri tačke u ovom tekstu, koje mogu biti osnov za zabrinutost, ako želite da ispunite ono što je zadato Akcionim planom za Poglavlje 23 i vratite Srbiju na mapu zemalja u kojoj se poštuje vladavina prava, uz punu podelu vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

Prva tačka je sastav Visokog saveta sudstva i uvećanje uticaja elemenata koji su izvan pravosuđa, koji se ne biraju među sudijama, na direktnim izborima, već se njihova imena izvlače, tj. biraju u Narodnoj skupštini među uglednim pravnicima, za sada prilično nejasnom pojmu i šalju u ovaj savet. Pet sudija i pet izabranih u skupštini, vedriće i oblačiće sudstvom, ali bez zvanične stolice rezervisane za nadležni skupštinski odbor i ministra, dok se mesto predsednika ovog saveta ostavlja za ugledne pravnike, ne za sudije. Zlatni glas, ukoliko se ne mogu dogovoriti je u rukama predsednika ovog saveta, ponovo nekoga ko nije sudija. Način glasanja, kako se uređuje u ovom tekstu, može dovesti do toga da se sudije u Visokom savetu sudstva svaki put preglasavaju glasovima uglednih pravnika, uz uslov da im još dva člana daju kvorum za odlučivanje. No da vas ne zbunjujem sa ovom na izgled komplikovanom procedurom.

Druga tačka je Visoki savet tužilaca, nekada Državno veće tužilaca, gde je sastav još više u rukama politike i izvršne vlasti, jer je i po automatizmu jedno mesto zadržano za poziciju ministra. Dok se četiri tužioca biraju na direktnim izborima među tužiocima, jedno mesto pripada Državnom javnom tužiocu koji i predsedava ovim savetom, a uvodi se i pet uglednih pravnika izabranih u Narodnoj skupštini. To donekle potvrđuje komentar koji sam dobio od tužilaca da ovo telo slobodno u Ustavu može da se nazove i Visoki savet pravnika.

Da odmah pojasnimo da su ova dva tela ključna za obezbeđivanje nezavisnosti sudstva i jače samostalnosti, tj. po predlogu koji smo podneli zajedno sa Udruženjem tužilaca i Beogradskim centrom za ljudska prava, nezavisnosti tužilaštva.

Treća tačka koja mora da se analizira je i uloga institucije za obrazovanje sudija i tužilaca, a koja se stavlja kao jedina tačka ulaza u pravosuđe za niže sudove i tužilaštva. Dve jednostavne rečenice, koje, ukoliko ovako nastave da vise u ustavnim izmenama, mogu izazvati ozbiljne potrese u ovoj profesiji. Ne sporeći potrebu da se radi na obukama sudija, naročito mladih koji ulaze, čista srca i duše u pravosuđe, trebalo bi takođe govoriti o garancijama nezavisnosti, kao i o mogućim zloupotrebama.

Tri tačke iz radne verzije Ustava, koje sam opisao, možemo i plastično prikazati kao … i naravno, više stručnih komentara i to ne samo za ova tri pitanja dajemo na javnoj raspravi i u dokumentima koje ćemo izraditi, uz napomenu da ima i dobrih delova i rešenja koja se predlažu u ovoj radnoj verziji Ministarstva pravde.

Autor je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Evropska unija u saradnjom sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.