Tužioci nezadovoljni nacrtom Ustava

Uprkos stavu Ministarstva pravde, koji tvrde da su amandmani usklađeni sa mišljenjem Venecijanske komisije, najveće strukovno udruženje tužilaca u svojoj analizi iznosi niz argumenata koji govore suprotno.

Ministarstvo je, navodi se u analizi, ignorisalo mišljenje Venecijanske komisije, Konsultativnog veća tužilaca, ali i Akcionog plana za Poglavlje 23, kada je u nacrtu predvidelo da u Visokom savetu tužilaca sedi četiri zamenika tužilaca, nasuprot četiri „istaknuta pravnika“, ministrom pravde i vrhovnim tužiocem.

„Iz Akcionog plana za Poglavlje 23 navedeno je da je nakon ustavnih promena potrebno da tužilački savet ima najmanje 50 odsto članova iz reda tužilaca, izabranih od strane njihovih kolega, dok je uloga Narodne skupštine, ne više nego deklaratorna“, navodi se analizi UTS-a.

Ništa bolje nije ni sa rešenjem koje predviđa raspuštanje VST-a ukoliko 60 dana ne donese odluku. Prema analizi tužilaca, ova odredba je bila kritikovana od strane Venecijanske komisije i dok se odnosila samo na Visoki savet sudija.

„Nije jasno iz kog razloga je odredba o raspuštanju, koja je oštro kritikovana od strane Venecijanske komisije, zadržana u tekstu, pa čak i proširena u odnosu na Visoki savet tužilaca“, stoji u analizi Udruženja tužilaca.

U suprotnosti sa evropskim sugestijama, prema analizi UTS-a, jeste i odredba koja tužilaštvo definiše kao „samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela“. „Konsultativno veće evropskih tužilaca je istaklo da samostalnost nije uvek isto što i nezavisnost, jer nezavisnost je više od obične samostalnosti, pre svega u pogledu procesa donošenja odluka. Takođe, navedeno je da bi trebalo da postoji garancija nezavisnosti u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast, a posebno u odnosu na politički uticaj“, navode u UTS-u.

Kritikovano je i to što će mandat Vrhovnog javnog tužioca trajati šest godina, iako je Venecijanska komisija predložila da ga, s obzirom da mandat nije obnovljiv, „treba produžiti mandat sa pet na npr. osam godina“.

Mišljenje Udruženja tužilaca se ne razlikuje mnogo od mišljenja Društva sudija koji su takođe, analizirajući nacrt ustavnih amandmana, došli do zaključka da se Ministarstvo pravde oglušilo o značajan broj preporuka Venecijanske komisije.

Predstavnici struke su, na poslednjem okruglom stolu o izmenama Ustava, zatražili od ministarstva da ponovo formiraju radne grupe koje bi izradile novi nacrt, kao i da otvore debatu i uzmu u obzir mišljenje struke i stručnjaka ustavnog prava.

Zaštita akademije

Pored niza drugih odredbi koje pokazuju da se pisac ustavnih amandmana oglušio o sugestije iz Evrope, prema analizi Udruženja tužilaca Srbije, to pokazuje i ona koja se tiče Pravosudne akademije. Ova odredba, stoji u analizi, nije u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije u kome je navedeno „da bi bilo preporučljivo zaštititi Akademiju od mogućeg neprimerenog uticaja tako što bi joj se obezbedio čvrst status u Ustavu“. Ovo, smatraju u UTS-u, nije učinjeno poslednjim nacrtom ustavnih izmena.

Kuburović traži bržu izmenu Ustava

Beograd – Ministarka pravde Nela Kuburović izrazila je uverenje da će Vlada Srbije tokom oktobra proslediti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa. Ukoliko ta inicijativa bude izglasana sa dvotrećinskom većinom, skupštinski Odbor za ustavna pitanja sačiniće predlog amandmana, čija će polazna osnova biti tekst ustavnih izmena, koji je sačinilo Ministarstvo pravde, rekla je Kuburović u razgovoru sa predstavnicima Udruženja sudija i tužilaca. U saopštenju Ministarstva pravde navodi se da je na sastanku zaključeno da se aktivnosti u okviru reforme pravosuđa, a koje su definisane i Akcionim planom za Poglavlje 23, moraju brže sprovoditi, naročito u izmenama Ustava u oblasti pravosuđa. D. D.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.