U pozadini nauke o jeziku uvek je politika

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Vaše osporavanje stavova me podseća na Šešeljev stil debatovanja. Kad argument, po svemu sudeći, ne možete uverljivo da osporite, Vi onda kažete – pa nema veze. Nek bude ovako kako ja kažem. Da krenemo:
   – kakve veze ima to što je ministarka napisala predgovor priručniku? Onako, napisali pritom, da se prekrije bezumnost samog argumenta, Vi kažete da je autorka teksta u Danasu napisala, zato što „skuplja političke poene“ . Dobro, ona može, a verovatno neće, da napiše, da Vi ovim tekstom branite „brojeve“ na Vašem bankovnom računu zbog urađene recenzije. Zaista lepo i pristojno počinjete odgovor na tekst.
   – po čemu je zadatak lingviste da „promišlja“ standardizaciju? Savremena lingvistika zahteva opisivanje upotrebe jezika (deskriptivna lingvistika), a ne da sam po sopstvenom ćefu propisuje kako jezik treba koristiti? Zar se nisu proskripcijom jezika bavili nacionalisti u 19., a komunisti, fašisti i nacionalsocijalisti u 20. veku, jer su hteli da stvaraju „novog čoveka“? To tvrdi lingvistkinja Snježana Kordić.
   – Odbor za standardizaciju zastupa stav da upotreba rodno osetljivog jezika ne sprečava diskriminatornu komunikaciju. A da sadašnji „rodno neosetljivi“ standard omogućava komunikaciju bez diskriminacije. To znači, da nije do samog jezika, već do volje osobe koja komunicira.
   – Po čemu je Priručnik dobra osnova „za prikupljanje novih iskustava u sprovođenju ove interdisciplinarne platforme.“ Šta ovo znači? Ako počnete da govorite kao što smo propisali, dobićemo nove informacije kako se sprovodi ono što smo smislili. Genijalno otkriće i besmislen argument.
   – Zašto bi se bilo ko bavio pitanjem „nežniji“ ili „lepši pol“. Ako vašeg sagovornika smatrate za neprijatelja, onda „nežniji pol“ zaista znači da vas smatra fizički slabijim i implicitno vam preti, međutim, ako je on vaš prijatelj, onda vam neće smetati. Što postavlja ključno pitanje? Da li autorke Priručnika smatraju muškarce neprijateljima po definiciji? Po izrečenom bi se dalo zaključiti da smatraju. U tom slučaju, jezik bi zaista trebalo promeniti.
   Priručnik je odlična ilustracija koliko feministkinje i samozvani levičari preziru žene i sirotinju u Srbiji. Dok poslove „motanja kablova“ po Srbiji uglavnom obavljaju mlade žene za 20 hiljada dinara mesečno noseći pelene, levičari se bave upotrebom „rodno senzitivnog jezika“. Mislim da će im mnogo značiti što ćemo ih od sada zvati motačice kablova, a ne motači. Ne može da škodi. A čim ne škodi, znači da koristi.

2. Profesorka emerita, recenzentkinja? Šta je ovo?! Kakav, bre, rodno osetljiv jezik, kakvi bakrači? Čime se ove feministkinje bave, Bože dragi! Pa, zar zaista verujete da će se nama ženama drastično popraviti kvalitet života kada svi počnemo da upotrebljavamo rodno senzitivan jezik, da pohađamo „ženske“studije i kojekakve druge gluposti? Ja sam žena i oštro sam protiv ovih novokomponovanih budalaština. Ovo je svet u kojem vladaju muškarci i nikakve feminističke filozofije neće promeniti tu činjenicu. Ja, kao žena, imam svoje mesto u društvu, svoj status, prava i privilegije, i ni na koji način se ne osećam ugroženo, zapostavljeno ili diskriminisano. Ovo je slobodna zemlja i imam pravo na svoje mišljenje.

   1. Imas, ali bolje mozda da ga ne iznosis

      1. Sa nepismenim primitivcima, koji ne poznaju sopstveni jezik, ne ulazim u polemiku.