U Srbiji žene manje zaposlene, slabije plaćene i izložene nasilju

Ovo je samo jedan od zaključaka Izveštaja o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2020. godinu, autorki Kosane Beker, Biljane Janjić i Valentine Lepojević, u izdanju Udruženja građanki FemPlatz iz Pančeva.

U Izveštaju se ukazuje da su žene manje zaposlene iako su obrazovanije, da rade na slabije plaćenim poslovima, da su opterećene radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca i da manje učestvuju u odlučivanju.

„Žene iz višestruko marginalizovanih grupa u riziku su od višestruke diskriminacije, izložene su specifičnim oblicima nasilja i u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa“, navodi se u Izveštaju.

Ukazuje se da je epidemija kovida 19 u Srbiji dodatno uticala na pogoršanje položaja žena i urušavanje njihovih prava.

„Rodne nejednakosti su se jasno ispoljile i produbile tokom pandemije. Analize koje su sprovedene u Srbiji pokazale su da su opterećenje, mereno stepenom izloženosti rizicima od zaraze virusom zbog posla, kao i stepenom angažovanja u svakodnevnim strategijama brige o domaćinstvu i porodici, nesrazmerno više podnele žene nego muškarci“, piše u Izveštaju.

Naglašava se da u Srbiji, kao i u svetu, većinu zdravstvenih radnika čine žene, koje su se zbog ove epidemije našle na prvoj liniji odbrane i dodaje se da pored toga, žene čine većinu zaposlenih u apotekama, većinu u socijalnim službama i obrazovanju, kao i većinu zaposlenih u prehrambenim prodavnicama.

„One su bile dodatno izložene riziku od zaražavanja i imale su znatno povećan obim posla, s obzirom da su u pitanju profesije koje su od opšteg društvenog značaja i koje su radile sve vreme. Pored toga, žene više pogađa i neplaćeni rad, briga o članovima domaćinstva, posebno deci, starijima i bolesnima, izložene su povećanom riziku od nasilja u porodici, najviše usled mere zabrane kretanja koja je dovela do toga da su danima bile zatvorene u kući sa nasilnicima“, piše u Izveštaju.

Ističe se da su u posebno lošem položaju pripadnice višestruko diskriminisanih grupa, kao što su žrtve nasilja, starije žene, žene sa sela, samohrane majke, Romkinje, migrantkinje, beskućnice, LBT žene, žene sa invaliditetom i druge grupe žena, te da je njihov položaj dodatno pogoršan tokom epidemije kovida 19, s obzirom da nisu konsultovane niti su njihove potrebe uzete u obzir prilikom kreiranja mera za suzbijanje pandemije.

Što se tiče učešća žena u političkom životu, u Izveštaju se, između ostalog, ukazuje da su žene u Srbiji još uvek podzastupljene na vodećim pozicijama u organima odlučivanja političkih partija, što se odražava i na parlamentarne poslaničke grupe i skupštinske odbore, gde su uglavnom muškarci na čelu.

„Narodna skupština ima 20 skupštinskih odbora, a muškarci predsedavaju u 15 odbora, dok je među zamenicima predsednika odbora ravnomerna zastupljenost polova. Žene čine većinu u šest odbora, uglavnom onih odbora koji se bave temama koje se stereotipno povezuju sa ženama“, piše u Izveštaju.

Za potrebe Izveštaja, urađen je pregled organizacione strukture 17 političkih partija i pokreta u Srbiji i to prema dostupnim podacima na njihovim zvaničnim internet stranicama.

„Na pozicijama predsednica stranki, odnosno nositeljki lista nalaze samo dve žene (13 odsto), dok je na ovim pozicijama 14 muškaraca (88 odsto). Nešto je veći broj žena na pozicijama potpredsednica, odnosno deset žena (24 odsto) u odnosu na 32 muškarca na ovim pozicijama (76 odsto)“, navodi se u Izveštaju.

Međutim, ukazuje se da je daleko manje žena u predsedništvima stranaka/pokreta (19 odsto žena nasuprot), dok je u glavnim odborima 24 odsto žena.

„Ograničenje u ovom pregledu je svakako nedostatak podataka za Srpsku naprednu stranku, koja je najveća i vladajuća, posebno ako se uzme u obzir da Glavni odbor kao najviši organ odlučivanja u stranci broji 400 članova i članica. Iako ovom prilikom nisu analizirani programi političkih stranaka i pokreta kako bi se dublje sagledao odnos i politika prema rodnoj ravnopravnosti i pravima žena, izdvajamo da se ženska grupa inicijative Ne davimo Beograd zalaže se za feminizaciju politike, municipalizam i javne politike koje uključuju žensku perspektivu“, piše u Izveštaju.

Što se tiče zastupljenosti žena u Vojsci Srbije, ona je povećana sa 11,7 odsto u 2019. godini na 12,35 odsto u 2020. godini, a zastupljenost žena na komandnim i rukovodećim dužnostima je 4,8 odsto, što čini 1,05 odsto ukupnog broja pripadnika VS i za 0,15 odsto je veća nego u 2019. godini.

U Izveštaju se naglašava i da su žene i dalje manje zaposlene u poređenju sa muškarcima, iako su obrazovanije, pri čemu su razlike posebno izražene u kategoriji osoba starosti 55-64 godine.

„Organizacije koja pružaju direktnu podršku ženama sa iskustvom nasilja obavestile su javnost o povećanom broju žena koje prijavljuju nasilje. Samo u prvom mesecu vanrednog stanja broj žena koje su tražile SOS usluge Autonomnog ženskog centra je utrostručen i beleži 430 usluga ženama koje su tražile pomoć i/ili savet, naspram 350 poziva koje beleži Nacionalni SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja tokom čitavog vanrednog stanja.

„U Srbiji i dalje ne postoji zvanična statistika femicida, a podaci o broju ubijenih žena i dalje se prikupljaju iz medija. U 2018. godini ubijeno je 35 žena, a u 2019. godini ubijeno je 28 žena. Prema izveštavanju medija, u decembru 2020. godine ubijene su četiri žene u razmaku od šest dana, a ukupan broj ubijenih žena u 2020. godini bio je 28“, navodi se u Izveštaju.

Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2020. godinu sačinjen je uz podršku Kancelarije Visoke komesarke Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi, i ne odražava nužno stavove i politike UN.

Telo za rodnu ravnopravnost

Kako se ukazuje u Izveštaju, u 113 jedinica lokalne samouprave osnovano je telo za rodnu ravnopravnost, međutim, postoji znatna nesrazmera između broja žena i muškaraca koji učestvuju u radu ovih tela – preko 76 odsto je žena. Takođe, u JLS koja imaju tela koja se pored rodne ravnopravnosti bave i drugim temama, u pitanju su teme koje se smatraju „ženskim“ temama, kao što je briga o deci i porodici i socijalna zaštita.

Deca i žene žrtve trgovine ljudima

U Izveštaju piše i da su žene i deca žrtve trgovine ljudima bili posebno ugroženi tokom epidemije kovida 19, a u prilog ovome govori činjenica da je za vreme vanrednog stanja, organizacija ASTRA, imala povećanje od preko 70 odsto telefonskih poziva, kao i povećan broj terenskih akcija od preko 44 odsto. Takođe, ukazuje se da je u 2020. godini nastavljen je trend senzicionalističkog izveštavanja o nasilju prema ženama, uključujući i o femicidima.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.