U udžbenicima istorije u Srbiji Ratko Mladić i Radovan Karadžić nisu predstavljeni u afirmativnom svetlu, a posebno ne kao heroji, iako ih dobar deo mlade generacije tako doživljava.
Ratovi devedesetih su tema koja se u školama površno obrađuje, delom zbog nedostatka vremena, ali i zbog toga što se nastavnici istorije osećaju nesigurno na „klizavom terenu“, pa stoga ne čudi što su među čuvarima murala Ratka Mladića na Vračaru i mladi koji nisu bili rođeni u vreme ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
– Jedan od razloga zašto se danas pretežno mladi ljudi okupljaju oko ideje odbrane osuđenih ratnih zločinaca delom je zbog toga što narativ u javnom prostoru o ratovima devedesetih „kroje“ mediji i tabloidi na izuzetno ostrašćen i nacionalistički obojen način, a u službi dnevne politike. U školama se o učenju o bliskoj prošlosti ne poklanja dovoljno pažnje, tako da mladi većim delom znanja o ratovima devedesetih crpe sa društvenih mreža, nacionalističkih portala i tabloida u kojima se promoviše šovinizam kao društvena vrednost – kaže za Danas Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije u beogradskoj OŠ „Branko Radičević“ i predsednik Udruženja za društvenu istoriju Srbije Euroklio.
Todosijević kaže da je teško odgovoriti na pitanje kakav je odnos učenika prema događajima iz ratova koji su se odigrali pre nego što su se rodili.
– Moje mišljenje je da oni nemaju izgrađene vrednosne sudove, niti sistem vrednosti u koji bi smestili neke od najvažnijih ličnosti učesnika rata. Tu veliku ulogu imaju vrednosti koje usvajaju u svojoj kući, odnosno takozvane kućne istorije, na koje ogroman uticaj ima društveni ambijent – smatra Todosijević.
Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj gimnaziji u Beogradu, kaže da se nastavnici u praksi često sreću sa pitanjima o ulozi srpske vojske u građanskom ratu, što je po pravilu uvek kada se ovo pitanje aktuelizuje kroz medije.
– U svakom odeljenju postoji određeni broj učenika koji sa simpatijama gleda pre svega na Mladićevu ulogu u ovom ratu, ali kada je reč o nekoj organizovanoj debati o ovoj temi, nisam čuo da je neko od kolega organizovao u okviru redovnih školskih aktivnosti – ističe Markov za Danas.
A kako školski program i udžbenici vide mesto i ulogu Mladića i Karadžića, koji su pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđeni za ratne zločine?
– U sadržajima programa nastave i učenja predmeta istorija za osmi razred osnovne škole u okviru tematske celine „Svet, Evropa, srpska država i narod u savremenim procesima“, koja je pored ostalog posvećena i događajima iz vremena raspada SFRJ, eksplicitno su navedena imena Slobodana Miloševića, Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića. Autori udžbenika su, prema tome, bili u obavezi da pomenu ove tri ličnosti. Oni su navedeni i u gimnazijskom programu istorije. To, naravno, ne znači da u nekom od odobrenih udžbenika nisu pomenute i druge istaknute ličnosti ovog perioda, kao što su prvi predsednik Republike Srpske ili ratni načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske – kažu za Danas u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Na tržištu trenutno postoji devet različitih udžbenika za osmi razred, a Aleksandar Todosijević, koji je autor jednog od njih (Izdavačka kuća Klet), pojašnjava da se Radovan Karadžić i Ratko Mladić pominju kroz najosnovnije informacije, ali i u kontekstu zločina zbog kojih su osuđeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
– U udžbeniku istorije čiji smo autori Sanja Petrović Todosijević i ja, smatrali smo da je važnije da se u odnosu na izvode biografija važnih političkih i vojnih aktera ratova devedesetih, težište premesti na kontekst u okviru kojeg su se odigrala najznačajnija ratna dešavanja, objasne uzroci i posledice ratova, opišu sudbine običnih ljudi, ali i fokus pomeri na neke od istinskih „heroja“ ratova devedesetih koju su žrtvovali svoje živote kako bi spasili druge, poput Srđana Aleksića. Na taj način razvijamo kod učenika empatiju, u cilju nadogradnje moralnih i etičkih vrednosti, a zaobilazimo prikazivanje događaja u crno-belim tonovima na osnovu puke faktografije, koji stvaraju fragmentarnu tj. iskrivljenu sliku o prošlosti – kaže Todosijević.
On napominje da ovakav način podučavanja o prošlosti predstavlja veliki izazov za nastavnike, koji se osećaju nedovoljno osnaženo da se upuste u produbljivanje znanja kod učenika o događajima iz bliske prošlosti, jer takve veštine nisu stekli tokom svog inicijalnog obrazovanja.
S druge strane, nastavnici moraju da se drže činjenica koje se navode u udžbenicima, a u okviru ishoda predviđenih propisanim programima nastave i učenja.
Kada je reč o gimnazijskim udzbenicima iz istorije, učenici se sa temom raspada Jugoslavije susreću u četvrtom razredu društveno-jezičkog i opšteg smera, odnosno trećem razredu prirodno-matematičkog smera.
Aleksandar Markov ističe da đaci koji ove godine pohađaju četvrti razred društvenog smera i treći razred prirodnog smera istoriju uče po reformisanom programu, koji daje nešto veću fleksibilnost nastavnicima, pa ovoj temi sada mogu posvetiti više od jednog časa, koliko je bilo predviđeno za ranije generacije.
– Ipak, veliki broj nastavnika često ne stigne da posveti pažnju ovoj temi zbog nedostatka vremena, jer je predviđena da se radi na samom kraju školske godine, a određeni broj nastavnika jednostavno izbegava da je predaje zbog nedovoljnog vremenskog protoka i istorijskog otklona – kaže Markov.
U pomenutim razredima gimnazije se trenutno koriste stari udžbenici istorije. Izdanje Zavoda za udžbenike je iz 2010, a izdavačke kuće Freska iz 2013. Pored toga, u školama se koristi i Kletov udžbenik iz 2014.
– U Zavodovom udžbeniku Ratko Mladić se kratko opisuje kao komandant koji je vodio operaciju zauzimanja Srebrenice, koja se pominje u konektstu masakra nad civilima i vojnicima koji je počinila vojska Republike Srpske uz pomoć paravojnih formacija, zbog čega je Mladić optužen za ratne zločine. Takođe, govori se i o žrtvama, pa se ističe da „jedna strana tvrdi da je ubijeno oko 8.000 ljudi“, dok druga tvrdi da je reč o „preterivanju“. Zanimljivo je da je u Zavodovom udžbeniku u okviru zadatka predviđeno da učenici uz pomoć nastavnika saznaju više o ovoj temi, dok autori zauzimaju pomalo uzdržan stav – navodi Markov.
On dodaje da se u Zavodovom udžbeniku ne pominje Radovan Karadžić, a da je u udženiku IK Freska data njegova kraća biografija.
U njoj se ističe da je bio psihijatar, a po vokaciji pesnik, da je radio na osnivanju Republike Srpske, kao i da je Haški sud podigao protiv njega optužnicu prema kojoj ga tereti za odgovornost za zločine genocida, zločine protiv čovečnosti i teške povrede Ženevske konvencije.
– Međutim, u ovom udžbeniku se ne pominje uloga Ratka Mladića, ali se u jednoj rečenici ističe da su „oružane sukobe pratili masovni zločini među kojima se izdvajao zločin u Srebrenici“. Haški tribunal se pominje u svim dostupnim udžbenicima, s tim što se u Zavodovom spominje i tužba protiv Srbije koja je istina podignuta pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 26. februara 2007, po tužbi BiH – navodi Markov.
Svako iz svog ugla
Portal Klik.ba objavio je da su u udžbeniku za deveti razred koji se koristi u školama u Republici Srpskoj, autora Dragiše D. Vasića, osuđeni ratni zločinci opisani uz neskrivene simpatije. Radovan Karadžić je naveden kao psihijatar, pesnik i političar koji je imao izuzetno važnu ulogu u stvaranju RS-a. U tekstu se navodi da je namerno izostavljanje činjenica prisutno i u opisu Ratka Mladića.
– Smatramo da je autor udžbenika istorija za deveti razred vrlo stručno, na osnovu istorijskih činjenica, profesionalno i prije svega objektivno prikazao događaje i ličnosti s kraja 20. i početkom 21. vijeka. Navedeni sadržaji u udžbeniku su usaglašeni sa nastavnim programom istorije za deveti razred – odgovaraju na kritike iz Republičkog pedagoškog zavoda Republike Srpske.
Napominju da je autor udžbenika u okviru margina na stranicama dao osnovne biografske podatke sa fotografijama Franje Tuđmana, Slobodana Miloševića, patrijarha Pavla, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Alije Izetbegovića.
– Obim teksta i struktura sadržaja su izbalansirani i ujednačeni. Autor daje faktičke podatke iz biografije ovih ličnosti ne donoseći bilo kakav vrednosni sud o njihovoj ulozi u navedenom periodu. U tekstovima o Slobodanu Miloševiću, Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću u završnoj rečenici autor navodi da su ih vlasti Srbije izručile Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. U udžbeniku su o njima iznijete samo istorijske činjenice, a autor se ni na koji način nije opredjeljivao, niti vrednovao njihova djela. Stoga se može konstatovati da se o Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću ne govori „sa posebnim simpatijama“. U vrijeme kada je autor pisao udžbenik, kao i kada je ušao u proceduru odobravanja, presude Haškog tribunala nisu bile donesene, te stoga logično nisu mogle ni biti sastavni dio teksta udžbenika – kažu u Zavodu.
S druge strane, u jednom udžbeniku istorije koji se koristi u školama u Kantonu Sarajevo, u lekciji koja obrađuje ratni i posleratni period u BiH od 1992. do 2.000 godine, piše da su u julu 1995. srpske snage, Vojska RS i MUP RS pod komandom Ratka Mladića osvojile „zaštićene zone“ Žepu i Srebrenicu i tom prilikom pobili više od 8.000 Bošnjaka. Time je, kako se navodi, počinjen najveći genocid u Evropi nakon Drugog svetskog rata, što je potvrdio i Međunarodni sud pravde u Hagu 2007.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
