Ukidanje treće grane vlasti

Određeni su akteri te reforme i predviđeno je da tu reformu sprovedu sudovi, VSS, DVT, Ministarstvo pravde kao obavezni akteri, ali i druge nezavisne organizacije koje se bave vladavinom prava, kao povremeni akteri.

Ministarstvo pravde kao deo izvršne vlasti nije primenilo strategiju i akcioni plan, nego je preuzelo ulogu jedinog aktera pravosudne reforme bez stručnih tela koja su navedena u gornjim dokumentima, i tako smo od Ministarstva pravde dobili radni tekst predloga amandmana, za koji tekst se ne zna šta je, da li je to samo opipavanje reakcije pravosuđa ili je to tekst koji je dat na raspravu kao predlog teksta amandmana Ustava.

Ovo je samo još jedan prilog tvrdnji EU da smo zemlja u kojoj ne vlada pravo, jer izvršna vlast ne smatra da je obavezuje Strategija i Akcioni plan. U sadašnjem Ustavu, ali i predlogu amandmana izričito je predviđeno da je sudska vlast nezavisna i nije ničim ograničena, što znači da je predviđena potpuna neograničena nezavisnost sudske vlasti.

U mnogim odlukama suda u Strazbura dati su standardi kako se određuje nezavisnost i to prema trajanju mandata, načinu izbora sudija i sudske vlasti, garancijama kojim se obezbeđuje nezavisnost i na kraju kakav utisak ostavljaju sudski organi u javnosti.

Predlog Ministarstva je da Visoki savet sudstva kao najviša sudska vlast ima 10 članova, da pet članova biraju sudije iz svojih redova, a pet članova bira Skupština od istaknutih pravnika na predlog skupštinskog Odbora za pravosuđe, da se sve odluke donose sa šest glasova, s tim što je glasovima istaknutih pravnika dodat zlatni glas, šesti, glas predsednika VSS koji mora biti iz redova istaknutih pravnika. Prema tome istaknuti pravnici imaju pet članova i šest glasova, što omogućava da istaknuti pravnici mogu sami da donose sve odluke iz nadležnosti VSS bez ijednog sudijskog glasa. Ovakav način izbora VSS i svih sudija jasno ukazuje da se sudska vlast izmešta iz nadležnosti sudija i sudova, jer sve odluke većinom donose istaknuti pravnici u čijem predlaganju i izboru ne učestvuju ni na koji način sudije i sudovi.

Na ovaj način Visoki savet nije organ sudske vlasti jer u njemu sudije ne odlučuju, oni su samo ikebana, posmatrači kada odluke budu donosili istaknuti pravnici. Ovakav način odlučivanja od strane ljudi izvan sudova jasno ukazuje da se u stvari Ministarstvo pravde zalaže ne samo za zavisnu sudsku vlast nego za ukidanje treće grane vlasti, jer sudska vlast ne može da postoji ako sudije u toj vlasti ni o čemu ne odlučuju.

Ministarstvo pravde je svoj predlog obrazložilo da se uvode istaknuti pravnici u sudsku vlast kako bi se u sudsku vlast uvela inkluzija, onemogućilo autokratsko i korporacijsko upravljanje, kao i da se uspostave kočnice i ravnoteža između svih vrsta vlasti. Sve ovo što je navedeno kao razlog uvođenja istaknutih pravnika zvuči inostrano, ali je potpuno neprimenjivo na pravosuđe, jer nije jasno iz čega je izvršna vlast zaključila da sudije ne primenjuju u svom radu inkluziju, kao i kako to sudije uvode autokratsko i korporacijsko upravljanje, kada pravosuđe nikada ne može tako upravljati jer su sve sudije ravnopravne i sudovi nikada ne mogu postati korporacija. Razlog da između svih vrsta vlasti treba uspostaviti kočnice i ravnotežu ukazuje na potpuno nepoznavanje aksioma nezavisnosti sudstva, jer princip kočnica i ravnoteže može da se uspostavi između zakonodavne i izvršene vlasti, koje legitimitet izvode iz izborne volje. Nezavisno sudstvo je iznad svih ravnoteža i kočnica, jer legitimitet sudstva proizilazi iz samog Ustava, međunarodnih konvencija i standarda, a ne od izvršne vlasti.

Pre nego što izvršna vlast usvoji ustavne amandmane, mislim da duguje neke odgovore sudijama i građanima ove zemlje:

1. Zašto sudije koje sude milionske sporove i odlučuju o slobodi, „životu i smrti“ građana nisu istaknuti pravnici koji mogu da obavljaju sudsku vlast, ali to treba da se objasni bez glupe priče o inkluziji, korporatizaciji, autokratiji sudija, što je potpuno neprimenjivo na sudstvo po prirodi posla koji obavlja pravosuđe;

2. Zašto se Ministarstvo pravde plaši nezavisnosti sudstva koje će urediti jednu granu vlasti samostalno i nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti, ojačati pravosudne institucije, uvesti vladavinu prava bez uticaja izvršne vlasti i Pravosudne akademije, kao parasudske, monopolisane, obrazovne organizacije, koja je ovim amandmanima ovlašćena da pored istaknutih pravnika bude odlučujući činilac u izboru sudija i tužilaca.

3. Kada će izvršna vlast shvatiti da nema borbe protiv korupcije i kriminala ako se ne uspostavi nezavisno pravosuđe koje će svojim radom uvesti vladavinu prava u ovu državu.

Autorka je jedan od osnivača Društva sudija Srbije

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.