Ustav našminkan evropskim standardima

Ipak, bliži pogled na korekcije otkriva da izvršna vlast nije htela da bude previše izdašna kada su nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva u pitanju.

Prva zamerka eksperata Saveta Evrope na nacrt koji im je poslalo naše ministarstvo odnosila se na način izbora „istaknutih pravnika“ u Visokom savetu sudstva. Naime, rešenje ministarstva podrazumevalo je da se oni biraju glasovima tri petine narodnih poslanika. Međutim, ako ne bude mogao da se obezbedi taj broj glasova, nacrt je omogućavao da se članovi VSS-a biraju i glasovima pet devetina poslanika. Ovo rešenje, po mišljenju Venecijanske komisije, nije obezbeđivalo dovoljan „pluralizam mišljenja“ zbog čega je predloženo njegovo brisanje. U konačnom nacrtu, to rešenje je, po sugestijama, izbrisano. Ipak, sam pogled na sastav parlamenta otkriva zbog čega nije bilo teško predstavnicima ministarstva da odgovore na ovaj zahtev.

Ministarstvo pravde je „izašlo u susret“ Savetu Evrope i kada je reč o sastavu Visokog saveta tužilaštva. Predlog koji je poslat na ocenu, predviđao je da u VST-u sede četiri tužioca, pet istaknutih pravnika, vrhovni tužilac i ministar pravosuđa. Ovaj član, koji je predstavnike tužilaštva ostavio u manjini u telu koje treba da odlučuje o izboru i razrešenju tužilaca, izazvao je „zabrinutost“ i kod evropskih stručnjaka. Stoga je u konačnom nacrtu jedan „istaknuti pravnik“ izbačen i VST-a, čime je, samo formalno, ispunjen zahtev za pluralizmom u ovom telu. Čak i pored ove korekcije, članovi koje biraju tužioci su u manjini u odnosu na one koje bira skupština, pošto i ministra pravosuđa i vrhovnog tužioca biraju poslanici.

Srbija je morala da se povinuje i zamerkama Venecijanske komisije na uslove za raspuštanje Visokog saveta sudstva. Srpski predlog podrazumevao je da se VSS raspusti ako 30 dana ne može da donese odluku. Ovo rešenje, savetovali su iz Venecijanske komisije, „trebalo bi izbrisati ili bi barem trebalo pooštriti uslove za raspuštanje“. U konačnom nacrtu rok za raspuštanje je produžen na 60 dana, i pritom su navedeni uslovi za raspuštanje. Međutim, osnovni mehanizam suspenzije saveta nije uklonjen, pa i dalje ostaje opasnost blokade.

Ministarstvo je bilo kooperativno i kod kritika zbog neodređenih kriterijuma za razrešenje sudija i tužilaca. Posebno se savetovalo izbegavanje termina poput nestručnost pošto je otvoren za zloupotrebe. Reč nestručnost je ostala u nacrtu, ali i „precizirana“ tvrdnjom da podrazumeva neispunjavanje „merila uspešnosti koja propisuje i čije ispunjavanje ocenjuje VSS“.

Promene je pretrpelo i rešenje koje je bilo u najotvorenijem sukobu sa razlozima zbog kojih se i ulazi u postupak izmena Ustava. Naime, Ministarstvo pravde je u Venecijansku komisiju poslalo odredbu u kojoj se predlaže da Narodna skupština bira tužioce. Ovo rešenje su, uzgred govoreći, ministarstvu predložili rukovodioci nekih od najznačajnijih tužilaštva u zemlji, na čelu sa republičkom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac. Evropski pravni eksperti su eksplicitno rekli da bi ove amandmane trebalo izmeniti, a ministarstvo nije imalo izbora. Stoga konačni nacrt predviđa da će tužioce ipak birati Visoki savet tužilaštva.

Sudska praksa

Ono što u konačnom nacrtu upada u oči je odsustvo mogućnosti da se ujednačavanje sudske prakse omogući posebnim zakonom. Ovo rešenje, prisutno u ranijim verzijama nacrta, oštro je kritikovala domaća stručna javnost, a i Venecijanska komisija je eksplicitno navela da to nije dobro rešenje. Stoga, u konačnoj verziji tog rešenja nema, već se ujednačavanje prakse ostavlja sudovima više instance.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.