Verujem Mariji Lukić

Nikada nisam čuo da je neko doveo u pitanje verodostojnost svedočenja Elija Vizela o Holokaustu ili Aleksandra Solženjicina o gulagu. Ali se svedočenja žena o seksualnom nasilju neprestano dovode u pitanje.

Ne tvrdim da sam nepristrasan, objektivan ili ne znam treću reč. Tvrdim da sam subjektivan, pristrasan, i sada znam treću reč: ja sam na strani žena. Verujem Mariji Lukić. To je moj politički izbor.

Činjenice govore da je Milutin Jeličić Jutka, bivši predsednik opštine Brus, Mariji Lukić, svojoj sekretarici, poslao 15.000 SMS poruka. Marija Lukić je podnela krivičnu prijavu za polno uznemiravanje i nedozvoljene polne radnje. Iste prijave je za isto krivično delo podnelo još šest žena. Te su prijave odbačene. Te preživele žene nikada neće dobiti šansu da na sudu traže obeštećenje.

Činjenice govore da postoje ljudi koji ne žele da čuju ono što se dogodilo Mariji Lukić, šta se dogodilo drugim ženama, ono što se još uvek dešava ženama. Ali mi moramo.

Dela seksualnog nasilja najčešće nemaju svedoke. Samo preživela žena zna. Odbiti da je slušaš jeste odbiti da znaš. Preživela je rekla da je optuženi nasilno poljubio.

Činjenice govore da se muško nasilje dešava različitim ženama, a da su počinioci različiti muškarci. Takođe, one govore da muškarci nasilnici koriste različite strategije kako bi opravdali svoje postupke. Oni okrivljuju preživele za nasilje kome su bile izložene. „Ona se oblačila golišavo; ponašala se erotski.“, rekao je optuženi.

Činjenice govore da će oni koji brane muškarce nasilnike pokušati da promene reči kako bi izbegli da njima opišu činjenično stanje. Ali te reči nikada neće moći da promene stvarnost onoga što se preživeloj ženi dogodilo. Oni napadaju kredibilitet preživele, sumnjaju u njeno psihičko zdravlje, dovode u pitanje kvalitet njenog svedočenja.

Činjenice govore da svaka zlostavljana žena rano uči da ne očekuje pomoć. Nekada, zlostavljana žena se nekome poveri. To uradi da bi ostavila trag.

Činjenice govore da neke zlostavljane žene nikome ništa ne kažu, jer znaju da ne postoji niko kome mogu da kažu, jer niko im ne bi poverovao. Svedoci odbrane su ti ljudi koji ne veruju rečima preživele.

Preživela je izazvala nasilje, jer se „provokativno oblačila, imala je veliki dekolte i kratku suknju“. Svedoci odbrane su ti ljudi koji brane muškarca nasilnika. Svedoci odbrane lažu, jer su svi oni kao članovi političke partije vladajućeg režima, opštinski funkcioneri.

Činjenice govore da mi kao društvo ne verujemo ženama sa iskustvom muškog nasilja. Oni koji su poverovali bili su sudski veštaci koji su sudu izneli stručno mišljenje koje dokazuje da je optuženi oštećenoj slao SMS poruke.

Činjenice govore da mi najčešće ne znamo koliko su zapravo žene hrabre, i one koje trpe, i one koje su pobegle, i one koje su još uvek žive, i one koje su umrle.

Snežana Bojić je jedna od tih žena koje su preživele i koja je progovorila o nasilju kome je bila izložena. Optuženi je i njoj slao poruke. „Optuženi mi je zavukao ruku pod suknju i pokušao prisilno da me poljubi.“ To su reči preživele koje svedoče o obrascu ponašanja optuženog. „Bilo me je jako sramota. Ćutala sam o tome. Mislila sam da sam ja jedina žena kojoj se to dešava.“

Činjenice govore da je seksualno nasilje toliko razarajuće da život žene razbija na komade.

„Danas tražim od suda da donese pravednu odluku za sve žene. Ovde sam da tražim pravdu za sve žene. Da se ženama više ne bi događale ovakve stvari“, poručila je ne samo sudiji, nego i svima nama još jedna preživela žena, koja nije imala tu sreću da njen slučaj dođe do suda.

Zbog svih onih žena koje su umrle, a da pre toga nikada nikome nisu rekle, moramo da verujemo. Marija Lukić govori istinu! Marija Lukić je heroina! Snežana Bojić govori istinu! Snežana Bojić je heroina! Preživele žene govore istinu! Preživele žene su heroine!

Posle dve godine, sud je doneo presudu kojom okrivljenog proglašava krivim za krivično delo nedozvoljene polne radnje i osudio ga na zatvorsku kaznu u trajanju od tri meseca.

Preživele žene seksualno nasilje čini beskućnicama u njihovim sopstvenim telima. Ko je od nas spreman da stane između žrtve i nasilnika i da preživelim ženama vrati njihovu opljačkanu ljudskost?

Žene su naučile kako da tuguju, kako da žale. Međutim, one isto tako znaju da suze nisu adekvatne. Pitanje je kako da uzvrate udarac?