Više od 44 odsto građana ne veruje u zvanične izveštaje o obolelima

Međutim, iako bi ovaj podatak trebalo da ukazuje na visok stepen poverenja u odluke i dela vlasti, više od 44 odsto ispitanika se izjasnilo da ne veruje u zvanično iznete brojke i izveštaje o obolelima, dok Kriznom štabu veruje 39,7 odsto građana.

Prema rečima urednika NSPM Đorđa Vukadinovića, taj odnos se u velikoj meri podudara sa odnosom podržavalaca i protivnika aktuelne vlasti, ali i medijima iz kojih se informišu. Nalazi o nepoverenju u zvanične objave o broju obolelih, pak, s obzirom na nedoslednosti i nelogičnosti koje su predstavnici vlasti demonstrirali u prvim danima krize, očekivano su mogli da budu i gori, smatra on.

Kada su u pitanju izvori aktuelnih informacija, oko polovine ispitanika prati televiziju, 39,3 odsto čita internet portale, dok se iz štampanih medija informiše četiri odsto građana. Najviše ispitanika, njih 33,1 odsto, prati RTS, preko Pinka se informiše 14,4 odsto gledalaca, TV Prvu prati 10,6 odsto, N1 devet procenata i četiri odsto ispitanika gleda informativni program TV Hepi.

Oko 23 odsto građana se nije izjasnilo na kom mediju prati informativni program, dok 3,2 odsto tvrdi da se uopšte ne informiše preko medija.

Ukoliko se pogleda presek odgovora koji se odnose na to koliko je poverenje u zvanične izjave predstavnika vlasti, najviše ispitanika koji podržavaju donete mere i odluke vlasti, kao i uvođenje vanrednog stanja, nalazi se među čitaocima dnevne štampe (75 odsto), a zatim i gledaocima javnog servisa (68,7 odsto) kao i privatnih prorežimski orijentisanih televizija (69,4 odsto).

Interesantno je da mere podržava čak 71,3 odsto građana koji uopšte ne koriste internet.

Takođe, više od 70 odsto podržavalaca odluka vlasti našlo se među građanima starijim od 60 godina, njih 58 odsto je starosne dobi između 40 i 60 godina, dok je među mlađima od 40, taj procenat tek 42,5 odsto. Istraživanje pokazuje i da žene imaju više poverenja u vlast (63,7) nego muškarci (51,4), kao i da ta brojka daleko niža kod visokoobrazovanih građana (45,5 odsto), nego onih sa, primera radi, samo osnovnom školom (72,3).

Istraživanje je sprovedeno telefonom, na uzorku od 800 ispitanika, u periodu od 14. do 20. marta. Rezultate novog istraživanja na istu temu istraživački tim NSPM objaviće ovih dana.

Ko bi na izbore, a ko ne

Da je opravdano zbog epidemije odložiti izbore smatra 72,8 odsto ispitanika. Ako bi, pak, sledeće nedelje bili raspisani izbori, na njih bi sigurno izašlo 72,7 odsto onih građana koji su se izjasnili da veruju merama Vlade, ne bi izašlo jer inače ne glasa 37,3 odsto njih, a bojkot bi podržalo tek 19,2 odsto ispitanika. S druge strane, u grupi ispitanih građana koji ne podržavaju mere Vlade, na tako raspisane izbore izašlo bi tek 15,5 odsto njih, 47,5 odsto ne bi jer i inače ne glasa, dok bi zbog poziva na bojkot dela opozicije glasanje preskočilo čak 65,4 odsto tih građana.