Vladavina prava EU stavljena na kocku

U protekle četiri godine, vladajuća stranka Pravo i pravda izmenila je čitav sistem imenovanja, unapređenja i izricanja disciplinskih mera za sudije i tužioce, čime je pooštrila kontrolu nad pravosuđem…

Vlast je „porobila“ Ustavni sud, ignorišući njegove presude, što se završilo postavljanjem većine „prijateljski nastrojenih“ sudija u to telo… Istovremeno, otpušteni su članovi Nacionalnog saveta pravosuđa, koje su izabrale sudije. To telo zaduženo je za nominaciju  sudija, a dosadašnji članovi zamenjeni su onima koje je izabrao parlament, ocenjuje se u najnovijoj analizi Evropske inicijative za stabilnost (ESI).

U dokumentu se podseća da je „EU uspostavljena na vrednostima poštovanja ljudske časti, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i uvažavanja ljudskih prava“, uključujući „pravo svakoga na fer i javno suđenje, u razumnom roku, što podrazumeva i da sud bude nezavisan i objektivan“, ali da u Poljskoj „trenutno postoji niz razloga“ da se posumnja u postojanje „delotvorne pravosudne zaštite“.

U tom kontekstu, naglašava se da je već u decembru 2017. Evropska komisija upozorila na „jasnu opasnost od ozbiljnog kršenja vladavine prava u Poljskoj“, jer primena zakona „više ne može da bude garantovana radom nezavisnog Ustavnog suda“, odnosno postoje „ozbiljne zabrinutosti zbog narušavanja nezavisnosti pravosuđa“.

Na „listi“ pritužbi nalazi se i upozorenje Venecijanske komisije da izmene u pravosudnom sistemu Poljske „umnogome liče na institucije koje su postojale u Sovjetskom Savezu i njegovim satelitima“. „Poljski slučaj postao je test da li je moguće uspostaviti pravosudni sistem u jednoj državi članici EU u kojoj izvršna vlast i jedna stranka kontrolišu sudove, tužioce i sudije“, navodi ESI.

„Dubina“ pravosudne krize u Poljskoj ilustrovana je i primerima koji pokazuju „akumulaciju moći“ u rukama dugogodišnjeg ministra pravde, Zbignjeva Zjobra, koji od 2015. vodi glavnu reč u „pravosudnim reformama“. Kako se naglašava, Zjobro ima ovlašćenje da „bira svakog pojedinca uključenog u istragu, kao i one koji su zaduženi za podizanje optužnice“, te da izriče kaznene mere sudijama.

„Godine 2018. Zjobro je imenovao nove zvaničnike zadužene za disciplinovanje sudija. Ti zvaničnici su započeli istrage protiv sudija  koje su  prethodno izricale javne kritike na račun pravosudnih reformi, a ove godine je taj proces ubrzan… Od aprila 2018. Zjobro, takođe, ima ovlašćenje da bira specijalnog zvaničnika koji će voditi istrage protiv sudija. Čak i u slučaju da se istraga okonča, Zjobro može da imenuje drugog disciplinskog zvaničnika da ispita iste tvrdnje o prekršajima“, naglašava se u analizi.

Među ostalim „spornim“ dužnostima ministra pravde Poljske nalazi se i pravo koje mu je dato u julu 2017. i koje mu je omogućilo da u roku od šest meseci imenuje i „otpusti“ predsednike sudova, što je, kako se napominje, „obilato iskoristio“. Takođe, on ne mora da daje detaljnija objašnjenja za otkaze, pa se pribegava  uopštenim razlozima, kao što su „velika ili trajna nemogućnost da se obavljaju profesionalne dužnosti“ i „nemogućnost rada u skladu sa interesima pravosuđa“.

„To nije sve“, napominje ESI – od marta 2016. Zjobro kontroliše i poljske tužioce, tako što ih imenuje, savetuje i može da se umeša u bilo koji slučaj, što znači da može da „obelodani dokumenta u vezi sa bilo kojom istragom kome god želi“. U dokumentu se zaključuje da je on takvu situaciju iskoristio da „sprovede čistke u tužilaštvu“. Primera radi, za svega nekoliko meseci otpustio je hiljadu od 6.100 tužilaca, te zamenio šefove u mnogim pokrajinskim i okružnim tužilaštvima. U isti mah, ministar pravde ima „odrešene ruke“ da unapređuje tužioce, od kojih neki dobijaju unapređenje i dvaput godišnje, dok su „kritički glasovi“ suočeni sa velikim pritiscima. Kako se tvrdi, gotovo svaka kritika koju izreknu tužioci na račun stanja u pravosuđu završava se pokretanjem „disciplinskih mera“.

Da jaz između Brisela i Varšava bude još produbljeniji,  postarale su se poljske vlasti ovog meseca najavom da vlada planira da sprovede reformu po kojoj bi sudije koje dovedu u pitanje zakonitost reformi pravosuđa mogle da budu  otpuštene. Pojedini poznavaoci (ne)prilika u EU idu toliko daleko da tvrde da će ukoliko se navedeni planovi sprovedu u delo i politizacija pravosudnog sistema u Poljskoj nastavi, ta država napustiti Uniju.

EK: Pažljivo pratimo situaciju

Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand izjavio je nedavno za Rojters da EK „nastavlja da pažljivo prati situaciju“ i da je „spremna i dostupna za razgovor sa poljskim vlastima u vezi sa pronalaženjem rešenja“ za pitanje pravosuđa. On je naglasio da EK „ima prilično jasan stav o zaštiti pravosuđa od političkog mešanja.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.